Inflacija

 
UVOD
Reč inflacija potiče iz latinskog jezika, i u bukvalnom prevodu znači „naduvati se“ – „nateći“. Nema opšte prihvačene definicije inflacije, niti se stručnjaci mogu usaglasiti oko objašnjenja njenih uzorka i posledica.

„Starija monetaristička shvatanja definišu inflaciju kao stanje u kome zbog povećanja količine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti nacionalne valute što se posledično manifestuje opštim povečanjem cena. Ona je posledica povećanja količine novca u opticaju, bez odgovarajućih promena na strani ponude (proizvodnje).

Novija shvatanja suštinu inflacije objašnjavaju poremećajima robnonovčanih odnosa, kao stanje u kojem efektivna novčana tražnja vidljivo nadmašuje ponudu robe i usluge, bez obzira na to da li se takvo stanje, i koliko održava na povećanje opšteg nivoa cena“

Inflacija je povećanje agregatnog nivoa cena u odnosu na vrednost novca „ili još jednostavnije“ to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne moći.

Kupovna moć novčane jedinice ogleda se u određenoj količini robe i vrsta usluga koje se može dobiti njenom zamenom. Inflacija predstavlja porast opšteh nivoa cena.

Inflacija je prisutna u celoj privredi i prevashodno se odnosi na vrednost koju ima sredstvo razmene u ekonomiji.

Stopa inflacije je stopa primene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:
NCi – NCi-1
IS =
NCi-1

Gde je IS – Inflaciona stopa
Nst – Nivo cena u tekućoj godini
Nst-1 – Nivo cena u prethodnoj godini

1
1. Klasifikacija inflacije
Umerena inflacija – cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenje u novac. Podrazumeva lagani rast cena. LJudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga. Poslovni ljudi i običa (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domaćoj valuti, zato što veruju da cene neće značajno otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili prodaju. LJudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.

Galopirajuća inflacija – predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju, u rasponu od 20, 100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1990-ih godina. Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno ktivo, nastaju ozbiljni ekonomski poremećaji.

Hiperinflacija – Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško hiperinflaciju. Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati. Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije.

U tom smislu razlikujemo:
1. uravnotežena inflacija,
2. neuravnotežena inflacija i
3. neočekivana (nepredviđena) inflacija.

Uravnotežena inflacija – podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veličine PDV-a ostale bi nepromenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.

Neuravnotežena inflacija – pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije raste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj. Negativna kamata na gotovinu ili druge svrhe novca uslovljava neefikasnost.