Inflacija – Makroekonomija

U v o d

Inflacija kao pojam potiče od latinske reči inflation, što znači naduvavanje ili nadimanje. U ekonomskoj literaturi u smislu naduvavanja novčanog opticaja počela se upotrebljavati tek od 1864. godine (od američkog građanskog rata i velike emisije novčanica „green-becksa“ s visokim rastom cena).

Problem inflacije izazvao je posebnu pažnju ekonomista, tako da je o ovom problemu napisana vrlo obimna literatura. Prema jednom autoru, da bi se ta literatura samo pročitala radni vek čoveka bi trebao biti 200 godina, a danas 400 godina. Veliki interes koji danas vlada za fenomen inflacije, sigurno je posledica njenog stalnog prisustva, ali i spouznaje da je ostalo mnogo nerešenih, osporavanih, kontraverznih stavova i problema u vezi s njom.
U pogledu definicije inflacije, postoje uglavnom dve grupe brojnih autora, jer, koliko se javilo autora, toliko postoji različitih definicija inflacije. Mi ćemo ih podeliti u dve osnovne grupe, to su starija i novija shvatanja inflacije.

 
MONETARISTIČKA (STARIJA) SHVATANjA INFLACIJE

Starija shvatanja bi se mogla smatrati pretežno monetarističkim, jer polazeći od simptoma inflacije, ovu pojavu definišu sao stanje u kojem usled povećanja novčanog opticaja, nastupa definitivno smanjenje vrednosti novca u zemlji – izraženo u opštem povećanju cena. Inflacija je povećanje novčanog opticaja, koje izma za posledicu povećenje cena.

Problem inflacije, dakle, nastaje, prema ovim shvatanjima, kada se količina novca menja bezodgovarajućih promena na strani ponude robe tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se povećanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novčanog opticaja.
Stariji autori u nas smatraju da porast novčanog opticaja ukoliko nije praćen odgovarajućim rastom proikzvodnje uzrokuje rast cena, dakle, vodi inflaciji.
Razlozi takvom shvatanju, kao i u građanskoj monetarnoj teoriji, leže u činjenici da su sve velike inflacije i katastrofalni pad vrednosti novca bili vezani za preteranu emisiju nekonvertibilnih (papirnih) novčanica. Tako je na tržištu stvorena enormno velika novčana tražnja, prema ograničenim robnim fondovima odnosno situacija da „suviše velika količina novca juri za suviše malom količinom robe“.
Prema teoretičarima zlatne valute, inflacija može nastupiti samo kod „slobodne“ papirne dok je to nemoguće kao pojava kod zlatne ili „vezane valute“. Time se kao inflacija smatralo svako povećanje novčanog opticaja koji je prelazio visinu propisanog metalnog pokrića novca. Međutim, stvarnost je pobila ove tvrdnje. Veliki priliv zlata, koji je usledio u SAD i Švedskoj (kao neutralne zemlje) u toku prvog svetskog rata, prouzrokovao je u tim zemljama porast cena, zbog porasta opticaja novca i tražnje (tako da je Švedska morala ograničiti i zabraniti dalji priliv zlata pri kraju rata).