6. Literatura ...........................................................................................................................31
2
Značaj ovog njegovog rada je u tome što je ulazne podatke odvojio od obrade razultata. Vinaver Buš konstruisao je 1942. godine analogni računar koji se koristio u vojne svrhe.
ENIAC
je prvi uspešan elektronski računar opšte namene. Njegova prva računanja
bila su u vezi projektovanja atomskog i balističkog oružja. 1950. godine firma „Remington Rand“ konstruiše računar koji je prvi koristio magnetne trake.
Prva generacija
računara je karakteristična po korišćenju vakumskih cevi i
memorija za skladištenje programa npr. magnetne trake i doboši.
Druga generacija
računara zasnovana je na tranzistorima, a u
trećoj generaciji
kao novina bila je primena integrisanih kola. Kod
četvrte generacije
računara jedini značajan napredak je velika integracija
(VLSI-Very Large Scale Integration) koja je u suštini stvaranje mikroprocesora. Superračunari predstavljaju generaciju računara koji imaju usko specijalizovanu namenu za naučno-tahničke proračune sa velikim brojem računskih operacija (primena u meteorologiji, seizmologiji, hidrologiji i za vojne primene). 1971. godine kompanija „Intel“ proizvodi mikroprocesor-četvorobitni. Ista kompanija 1972. godine proizvodi mikroprocesore Motorola, Zilog, Mos Tehnology, Texas Instruments, National Semiconductor. 1975. godine personalni računar Mits Altair projektovali su Ed Roberts i Bil Jejts za potrebe hobista. Veliki doprinos razvoju kompjutera dala je kompanija „Apple Computers“ koja je u periodu od 1977. konstruisala veći broj modela od kojih je svaki bio tehnološki bolji od prethodnog. Takođe od poznatih kompanija ističu se „Clive Sinclair“ i „Commodore“.
Mikroračunar ili personalni računar je uređaj za automatsku obradu podataka. U današnje vreme većina poslova na uspešan i brz način obavlja se zahvaljujući upotrebi računara.
4
Računar je elektronski uređaj koji obrađuje ulazne informacije i na osnovu njihove obrade formira izlazne informacije. Te izlazne informacije koje se dobijaju na osnovu ulaznih, računaru se zadaju takođe kao ulazna informacija u obliku programa. Program je niz naredbi računaru da obradi ulazne informacije u izlazne. Takav program naziva se softver. Računar u računarskoj terminologiji naziva se hardver. Ove osnovne komponente uvek treba pomenuti zajedno jer čine celinu, t.j. njihov rad je sinhronizovan (računar bez programa ne može da funkcioniše i obrnuto).
2. HARDVER
Termin hardver
(eng. hardware, gvožđurija) koristi se da označi fizičke uređaje,
odnosno delove računara koji su vidljivi i opipljivi. Sam nastanak imena najviše je vezan za prvi računar ENIAC, težine 30 tona. Kasnije se ovaj termin „odomaćio“ i na razne priključne uređaje, komponente računarskih mreža itd.
Računarski sistem
sastoji se od sledećih komponenata:
centralne (unutrašnje) memorije
aritmetičko-logičke jedinice
kontrolne jedinice
jedinica spoljne memorije
ulaznih jedinica i
izlaznih jedinica.
5
Bajt može imati 256 različitih znakova u zavisnosti od kombinacije uskladištene u njemu. Kod je tabela koja predstavlja znak kojim se definiše kombinacija.
Najčešće su u upotrebi kodovi:
ASCII (American Standard Code for Information Interchange)
EBCDIC (Extended Binary Coded Decimal Interchange Code) i drugi.
Za numeričke podatke važe druge šeme skladištenja kod kojih se povezuje četiri ili osam bajtova zajedno. Brojevi se dele na cele i realne u zavisnosti od šeme uskladištenja. Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu koja se koristi za očitavanje već uskladištenih i skladištenje novih podataka.
Elektronska kola koja poseduje računar služe za unos i očitavanje adresa u memoriji. Pri očitavanju sadržaja adrese pravi se kopija sadržaja, ali se sadržaj adrese ne menja. Kapacitet memorije računara izražava se bajtovima koje on poseduje. Grupa kapaciteta memorija 1024 bajta oubičajeno se označava prefiksom K (kilo) ispred oznake za bajt (KB – kilobajt), a grupa od 1024 KB označava se prefiksom M (mega).
Osim grupisanja u registre od 8 bita ( bajtove ), moguća su grupisanja u veće jedinice:
