Садржај:

Увод...........................................................................................................................1

I Институције Европске уније.................................................................................2

1. Европски савет...............................................................................................3

2. Савет министара.............................................................................................4

2.1. Организациона структура Савета министара....................................5

2.2. Надлежност и начин одлучвања Савета минстара...........................6

3. Европска комисија.........................................................................................6

3.1. Избор чланова и наднационални карактер Комисије.......................7

3.2. Надлежност Европске комисије.........................................................7

4. Европски парламент......................................................................................9

5. Суд правде Европске уније.........................................................................10

5.1. Суд првог степена..............................................................................11

5.2. Специјализовани судови...................................................................12

5.3. Финансијски суд................................................................................12

6. Европски рачунски суд................................................................................13

7. Европска централна банка..........................................................................14

7.1. Европски систем централне банке...................................................15

7.2. Европска инвестициона банка..........................................................15

II Остали органи Европске уније..........................................................................17

Закључак..................................................................................................................19

Литература..............................................................................................................20

Увод

Европска унија , као облик уједињења европских држава се први пут помиње у једном
званичном   документу   из   1930.   године   –   меморандуму,   кога   је   француски   министар
спољних   послова   Аристид   Бријан   упутио   Друштву   народа.   У   меморандуму   је   било
предложено   оснивање   Европске   уније,   као   федералноог   савеза   народа   Европе.   То   је
подржао и министар спољних послова Густав Стресман, али се те идеје нису оствариле
због промена у Немачкој.

Одређени облици удруживања држава стварали су повољну плиму која је, мало по мало,
утицала   на   стварање   већих   асоцијација   држава   у   Европи.   Историја   Европске   уније
представља   временски   период   који   пичиње   1952.   године   оснивањем   прве   европске
наднационалне економске заједнице- Европске заједнице за угаљ и челик. У Европи су
1958. године основане још две наднационалне заједнице- Европска економска заједница и
Европска заједница за атомску енергију, које су се 1967. заједно са Европском заједницом
за   угаљ   и   челик   ујединиле   у   Европску   заједницу.   Као   самостална   наднационална
заједница, Европска заједница је престала да постоји 1993. године када је, поставши један
од три стуба Европске уније, ушла у њен састав. Од свог настанка, па до данашњих дана,
Европска унија је расла и развијала се. Оно што је почело као шесточлана организација за
слободну трговину индустијским сировинама, развило се у јединствену унију унутар чијих
чланица је омогућено слободно кретање људи, роба, услуга и капитала. Њени грађани се
служе   заједничком   валутом,   а   чланице   остварују   јако   блиску   сарадњу   у   правним,
полицијским,   одбрамбеним   и   спољнополитичким   питањима.   Од   заједнице   која   је
изградила Европу из пепела накод Другог светског рата, прерасла је у унију са преко 494
милиона становника, са највишим бруто друштвеним производом на свету.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у
свим државама чланицама, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.
Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политику у
области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 1999. године увела заједничку
валуту евро, коју је до сада усвојило 13 држава чланица.

Европска заједница је задржала постојање и правни континуитет. Уговор из Амстердама је
укинуо одредбе Фузионог уговора од 8. Априла 1965. којим се обједињена решења трију
заједница и најбоља решења преузео за себе. Кључне органе ЕЗ преузима Европска унија
или их ЕУ само ,,посуђује”, користећи се субјективитетом органа ЕЗ. Ови органи, поново
дефинисани уговором из Амстердама, задржавају пуни континуитет права, обавеза и
надлежности као органи Европске уније.

Органи Европске Уније

1. Европски савет (European Council

)

Европски савет није изворни орган европских економских заједница. Он је настао као
резултат праксе, односно потребе да се одређеном питању прида већи степен политичког
ауторитета него што би га имао орган који би одлуку о том питању, по редовном току
ствари, требало да донесе.

Европски савет је институција sui generis европских економских интеграција. Његов
практични значај и допринос унапређењу интеграционих процеса европских заједница и
Уније је немерљив, иако Европски савет формално правно није орган Европске заједнице.

Идеју о потреби институционализације састанака на врху председника шефова држава и
влада Европске заједнице, са чиме се Европски савет и данас идентификује, дали су
француски председници седамдесетих година, најпре Шари де Гол, па Жискар Дестен.

Самит шефова држава и влада децембра 1974. године одржана у Паризу се помиње као
оснивачка конференција Европског савета, док се први пут у формално-правно
обавезујућем акту Европски савет помиње у Јединственом европском акту 1987. године.
Јединственим европским актом је уопштено одређен састав Европског савета и утврђена
обавеза одржавања састанака два пута годишње.

Нешто конкретнији је био уговор из Мастрихта, који је правна правила о Европском савету
одредио у ,,заједничким одредбама, прописујући му у задатак одређење општеполитичких
и развојних циљева Уније. Европски савет није добио статус посебног органа Заједнице,

Проф. Др. Драган Костић, ,,Међународно привредно право”, Факултет за пословне студије и право, Београд

2013.

али је ипак, иако прецизну формално-правну дефиницију није добио, остварио третман
неке врсте врховног органа Европске уније.

Европски савет састаје се два пута у временском интервалу од шест месеци (четири пута
годишње). Редовна заседања сазива Председник који, уколико то ситуација захтева, може
сазвати и вандредно заседање. Чланови Европског савета могу одлучити да у раду овог
органа сваком од њих буде пружена асистенција од стране министра, а Председнику
Европске комисије од стране члана Комисије (комесара), ако зо захтева природа питања
која се налазе на дневном реду. Европски савет заседа у Бриселу.

О овом раду Европски савет редовно информише Европски парламент путем извештаја,
која Председник Европског савета доставља после сваког одржаног састанка.

Будући да Европски савет не врши законодавну функцију, његова основна надлежност је
дефинисање општих политичких смерница и одређивање приоритета. На њеоговим
заседањима одлуке се по правилу доносе консензусом.

2. Савет министара (Council of the European Union)

Савет, познат и под називом Савет Европске уније и Савет министара, представља орган
Европске   уније   који   је   установљен   још   оснивачким   актима   европских   економских
заједница из педесетих година прошлог века. Тада је он био означен као Савет Европске
економске   заједнице.   Промена   у   његовом   називу,   а   у   одређеном   смислу   и   у   његовом
положају   и   функцијама,   извршена   је   8.   Новембра   1993.   године,   када   је   овај   орган,
сопственом одлуком, извршио своје преименовање у Савет Европске уније.

Савет министара Европске заједнице или просто, у садашњем дневно-политичком
жаргону, Савет Европске уније је један од пет основних институција ЕУ. Већ из самог
назива да се приметити да се састоји из представника држава чланица на министарком
нивоу, који су уз то овлашћени да обавежу земље чије интересе заступају.

Савет министара није, попут Европске комисије, орган Заједнице са непроменљивим
саставом. Савет Европске уније, по правилу, чине министри спољних послова држава
чланица када су на дневном реду општа питања тих земаља и такав састав Савета се назива
,,општи Савет”.

Миодраг Паспаљ, ,,Економија Европске уније (Европске економске интеграције)”, Београдска пословна

школа, Београд 2014.

Проф. Др. Драган Костић, ,,Међународно привредно право”, Факултет за пословне студије и право, Београд

2013.

Министри у Бриселу, где је седиште Савета Европске уније, бораве у кратким временским
периодима. Како би се обезбедио континуитет у раду Савета министара образован је
Комитет сталних представника држава чланица скраћено Coreper.

Ово тело учествује у припреми и стварању услова за рад Савета и може бити састављено
од сталних представника држава чланица на амбасадорком нивоу при Европској унији
(COREPER I ), односно од сталних представника држава чланица на експертном нивоу
(COREPER II). Истовремено, ово тело је овлашћено и за усвајање процедуралних одлука у
случајевима предвиђеним Пословником Савета.

2.2. Надлежност и начин одлучивања Савета министара

Савет и Европски парламент су централни законодвни органи у Европској унији. Савет
има значајну улогу у усвајању буџета ЕУ, такође склапа међународне уговоре у којим је
као преговарач учествовала Европска комисија, Савет доноси одлуке једногласно, простом
већином или квалификованом већином. Уколико савет доноси одлуке о важним питањима
(нпр. Измене и допуне оснивачких уговора, креирање нове заједничке политике, примање
земље   кандидата   у   ЕУ)   примењиваће   се   принцип   једногласности-   консензус.   У   овом
случају,   као   и   доношењу   одлуке   простом   већином,   глас   сваке   државе   има   подједнаку
тежину.   У   случају   доношења   одлуке   простом   већином   долази   до   одмеравања
(пондерације) гласова у Савету.

3. Европска комисија (European Comission)

Један   од   најзначајнијих,   а   свакако,   најоперативнији   орган   Европске   заједнице   је   данас
Европска   комисија.   Претече   данашње   комисије   биће   најпре   Висока   власт,   извршни   и
наднационални   орган   Европске   заједнице   за   угаљ   и   челик,   те   Комисија   Европске
економске заједнице и Комисија Европксе заједнице за атомску енергију.

Ова три независна органа су ступањем на снагу Уговора о фузији органа 1967. Године
спојена у јединствену зајеничку Комисију, као орган све три европске заједнице.

Европска комисија броји 28 чланоа, што одгпвара броју држава чланица. За време
функционсања заједнице петнаесторице Комисија је бројала 20 чланова при чему су пет
највећих држава чланица Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и Шпанија

Миодраг Паспаљ, ,,Економија Европске уније (Европске економске интеграције)”, Београдска пословна

школа, Београд 2014

Гасми Г, ,,Право и основи права Европске уније“, Универзитет Сингидунум, Београд 2013.