Odlomak

Uvod

Tržište novca čini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment , predstavlja visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkoročnih hartija od vrednosti. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca. Novac je društveni odnos, što znači da postoji samo u okviru grupe ljudi kao sredstvo prihvaćeno od svih članova. I ako je novac zajednička kreacija celog društva, on predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosi se za sve javlja kao sasvim prirodna stvar. I ako je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika različitih sistema robne privrede, različiti oblici i vrste novca su se javili na različitim mestima i u različito vreme.

Na tržištu novca predmet kuporodaje su hartije od vrednosti, emitovane od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti:

• međubankarska kupoprodaja novca,
• kratkoročne hartije od vrednosti, i
• međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.

 

 

 
Međubankarska kupoprodaja novca

U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuje se na saldu njihovog dnevnog poslovanja viškovi ili manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija, kako u kratkim vremenskim intervalima npr. Dnevna poslovanja tako i na određene vremenske intervale. Zato i možemo razlikovati dnevni odnosno noćni novac jer se transakcije obavljaju često tokom noći, i razlikujemo terminski novac koji se poseduje radi održavanja likvidnosti u dužem vremenskom intervalu. Taj interval može biti od jednog do tri meseca a najduže do godinu dana. Iz tih razloga razlikujemo poslove kupoprodaje dnevnog i kupoprodaje terminskog novca.

U vezi dnevnog poslovanja na tržištu novca poznajemo žiralni novac koji za predmet poslovanja ima trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka kao ucesnik na tržištu novca ponudi drugim bankama najcešce na rok od jednog dana ili po astronomskom racunanju vremena, na rok od 24 casa koji tece od trenutka kada zajmoprimac dobije na racun novac od zajmodavca. Žiralni novac se pozajmljuje i na duže rokove ali obicno ne duže od 30 dana.
Postavlja se pitanje mehanizama odobravanja zajmova na tako kratko vreme i za kratko vreme. U tom pogledu nove tehologije i brza komunikacija izmedju banaka omogucavaju brzo prebacivanje novca sa jednog na drugi tekuci racun. Moramo znati i da izmedu banaka postoje dobri odnosi koji se zasnivaju na poverenju i baš iz tog razloga u praksi postoje i tkz. *telefonski zajmovi* koji su nekada bili osnovni instrument, mada danas zbog sigurnosti prometa postoje razni alternativni mehanizmi u vidu vrednosnih papira koji donekle formalizuju tj. ucvršcuju takav postupak.
Moramo reci i to da ovaj vid zajmova prati i nešto viša kamata nego što je to kamatna stopa na blagajnicke zapise, u cilju stimulisanja ovakvih zajmova, zarad održavanja likvidnosti ucesnika na tržištu. To pravilo ne važi baš uvek povoljne ekonomsko politicke situacije jesu stimulans pozajmice koje održavaju likvidnost u kratkim vremenskim intervalima. Od cega zapravo i zavisi kamatna stopa koja je dakle direktno uslovljena ponudom i tražnjom novcane mase ali i inflacijom.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese