Intelektualni kapital

Uvod:
Rapidni razvoj industrije, povećanje broja stanovništva i širenje gradova uticali su u znatnoj meri na razvoj obrazovanja. Sve do prvih decenija 19. veka, veći deo stanovništva nije imao nikakvo obrazovanje. Srednjovekovnog obrazovanja je bilo političko obrazovanje, jer se smatralo da je to neka vrsta pripreme za preuzimanje vlasti. Širenjem industrijske privrede javlja se potreba za specijalizovanim obrazovanjem tj. za obrazovanom i sposobnom radnom snagom. Specijalizacija i razni programi za sticanje znanja, radnog iskustva omogućavaju mladim ljudima da razviju specifično znanje koje će moći da primene u svojim karijerama.
Škole i univerziteti ne samo da utiču na intelektualne mogućnosti mladih ljudi i njihov pogled na svet, već pripremaju mlade generacije ljudi koje će uzeti učešća u privrednom životu neke zemlje. Kada je reč o obrazovanju neizostavna tema je uticaj informacione tehnologije u širenje znanja. Tehničke mogućnosti se svakodnevno povećavaju, informacije različitog tipa i obima prenose se velikom brzinom. Tako informaciona tehnologija i informacioni sistemi postaju vodeći činioci u širenju opšteg znanja i u obrazovanju na svim nivoima.
Za stvaranje novih obrazovanih učenih ljudi tj. za stvaranje intelektualnog kapitala jedne zajednice potreban je visoki naučno-stručni kadar. Obrazovanje se u svim kulturama i u svim periodima smatralo glavnim faktorom unapređenja pojedinca i društva. Sticanje znanja, veština, sposobnosti komunikacije i razmene mišljenja važno je za stvaranje društvenog kapitala.
Savremene nacionalne obrazovne politike u razvijenim zemljama temelje se na konceptu koji su proteklih decenija razrađeni u međunarodnim organizacijama koje se bave obrazovnom politikom (UNESCO, OECD, Savet Evrope, Evropska komisija) i koje ih preporučuju svojim članicama u sprovođenju nacionalnih obrazovnih reformi. To su koncepcija doživotnog učenja, odnosno koncepcija društva koje uči. Koncept doživotnog učenja i razvoja ljudskih resursa jednog sistema obuhvata i usklađuje različite oblike učenja u svim životnim periodima.
U razvijenim se zemljama sistemom razvoja ljudskih resursa obuhvata školovanje i mladih i draslih. Neformalnom obrazovanje odraslih, se poklanja sve više pažnje kao i samoobrazovanju i informativnom učenju. Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih društava. Opstaju oni koji se najlakše prilagođavaju i prvi usvajaju novo.

Različite definicije intelektualnog kapitala
Postoji suštinska razlika u definisanju intelektualnog kapitala (sa aspekta uloge obrazovanja i nauke na formiranje intelektualnog kapitala) i definicija koje nude zapadni autori. Tako na primer definicija koju daje model-Skandija navigator na smatra znanje, iskustvo i ideje intelektualnim kapitalom, već ljudskim kapitalom, dok je intelektualni kapital zbir ljudskog, strukturnog i relacionog kapitala (hardver, softver, baze podataka, patenti, produktivnost zaposlenih i dr). Sadržaj strukturnog kapitala delimično se odnosi na plasman intelektualnog kapitala i čisto organizacione kriterijume, što suštinski nema veze sa intelektualnim kapitalom.
Merenje intelektualnog kapitala po navedenim metodama odnosi se na utvrđivanje organizacionih sposobnosti kroz merenje učinka menadžmenta organizacije. Elementi za procenu, merenje ljudskog kapitala se razlikuju u različitim oblastima ljudskog stvaranja (industrija, obrazovanje, kultura, zdravstvo i dr.).
U ovom radu ćemo pojam intelektualni kapital definisaati i posmatrati sa obrazovnog aspekta, a to je skup znanja, iskustva i ideja. Znanje se stiče učenjem, iskustvo neprestanim radom i saradnjom sa drugima, a bogatstvo ideja se stiče zrelošću. Intelektualni kapital bitan resurs za zajednicu u celini. Proces obrazovanja predstavlja skup aktivnosti različitog sadržaja, čiji je krajnji cilj stvaranje znanja, sposobnosti i veština i njihovo prenošenje na druge. Obrazovanje nema iste nivoe i istu efikasnost , ali je to uvek jedan neprekidan i kontinuiran proces. Zbog toga obrazovanje mora biti u stalnoj vezi sa naukom, koja širi vidike i utvrđuje, verifikuje- znanje. Želja za obrazovanjem odnosi se u prvom redu na potrebe pojedinca. Znanje ima smisla ako se omogući njegov plasman samim tim se potreba za znanjem proširuje. Plasman znanja je direktna potvrda kvaliteta obrazovanja i stvorenog intelektualnog kapitala.