Inteligentni sistemi

Veštačka inteligencija je oblast u računarstvu čiji je primarni cilj stvaranje mašina koje su u stanju da se ponašaju na način koji čovek smatra inteligentnim. Bez obzira što je to godinama mogao biti samo san, taj san se sve više približava stvarnosti. Uz pomoć sve bržih računara sa sve većom memorijom, kvalitetnim pratećim hardverom i programerskim tehnikama veštačke inteligencije, mašine se sve više približavaju čoveku. Kompjuterski programi su u stanju da uče, donose odluke, rezonuju na osnovu situacije. Sve je više robota koji mogu da se kreću, koji imaju optičke, zvučne ili dodirne senzore i tako oponašaju ljudske radnje i radnje životinja. Premda je glavna primena ovakvih mašina u industriji zabave, sve je više robota koji služe kao pomoć u kući, na poslu, ali i u medicini. Zbog preciznosti i sićušnosti, roboti se koriste prilikom izvršavanja nekih komplikovanih operacija, danas računarski programi sa uspehom predviđaju stanje na berzi i meteorološke uslove, što su stvari koje čovek ne može baš sa velikim uspehom da predvidi. Najbolji šahovski programi se ravnopravno nadmeću sa vrhunskim velemajstorima. Američka vojna agencija DARPA već duže vreme vodi projekte za automatski navođena vozila bez ljudske pomoći, tako da su organizovali trke automatskih vozila kroz pustinju, a novembra ove godine organizuju i trku kroz naseljeno područje. Na osnovu svih ovih primera i s obzirom na brz razvoj informatike i računarskih nauka, moguće je da ideje iz filmova naučne fantastike uskuro ne budu tako fantastične. Bez obzira što sada deluje tako daleko, ali roboti će svakako sve više ulaziti u naše živote Veštačka inteligencija definisana je kao naučna i inženjerska oblast koja se bavi računarskim razumevanjem onoga što se obično naziva inteligentnim ponašanjem i stvaranjem artefakata koji ispoljavaju takvo ponašanje. Aristotel je pokušao da formalizuje ispravno mišljenje ili ti logiku kroz svoje silogizme. Veći deo posla u modernom dobu inspirisan je time, a rane studije o radu uma pomogle su da se uspostavi savremeno logičko mišljenje. Programi koji omogućavaju računarima da funkcionišu na način koji ljude čini da izgledaju inteligentno nazivaju se veštačkim inteligentnim sistemima. Čovek još uvek pokušava da razume kako naš mozak funkcioniše i bliže objasni sta je inteligencija. Težnja mu je da napravi mašinu koja je inteligentna koliko i sam čovek, tj. da može da uči, razmišlja, rasuđuje i koristi već stečeno znanje u novim situacijama kako bi mogao da funkcioniše autonomno. Do početka računarske revolucije, čovek je mogao samo da razmišlja o mašini koja može sama da računa ili šta više da misli. U današnje vreme naučnici se postepeno približavaju tom cilju, stvaranju veštačke inteligencije. U nastavku ćemo govoriti o njenoj istoriji, razvoju i kakvog udela i značaja ima u medicini i njenim poljima.
Da bismo bili informisani o istoriji veštačke inteligencije, potrebno je da se vratimo daleko u prošlost.U starogrčko doba dokazano je da su sprovedene razne ideje o humanoidnim robotima. Primer za to je Dael, za koga se kaže da je vladao mitologijom vetra, da bi pokušao da stvori veštačke ljude. Savremena veštačka inteligencija počela je da se viđa u istoriji sa ciljem da se definiše filozofski sistem ljudske misli. 1884. godina je veoma važna za veštačku inteligenciju. Charles Babbage, na ovaj datum, radio je na mehaničkoj mašini koja će ispoljavati inteligentno ponašanje. Međutim, kao rezultat ovih studija, odlučio je da neće moći proizvesti mašinu koja će ispoljavati inteligentno ponašanje kao i ljudsko biće, i on je njegov rad obustavio. 1950. Claude Shannon predstavio je ideju da računari mogu da igraju šah.