Odlomak

Velika seoba naroda

Sa upadima Huna u centralnu Evropu u drugoj polovini IV veka zapoceo je process velike seobe naroda koji ce trajati puna cetiri stoleca. Medju germanskim plemenima prvi su stigli Vizigoti preko balkana i poharali anticku Grcku zauzeli Rim i na kraju se nastanili na Iberijskom poluostrvu.Zatim dolaze Langobardi koji nastanjuju sever Apeninskog poluostrva,Za njima slede Vandali koji idu do severne Afrike.Burgundi koji se nastanjuju duz reke Rone i na kraju Franci koji se zaustavljaju na teritoriji nekadasnje Galije dok Angli i Sasi odlaze za Britaniju.
Slovenski narodi su oformili prvi plemenski savez Zapadnih Slovena tzv Samova drzava cije jezgro cine moravska i ceska plemena, savez traje do Samove smrti.Juzni Sloveni zaposedaju Balkansko poluostrvo stvaraju se Hrvatska , Duklja , Raska.Do IX veka i Istocni Sloveni formiraju svoju teritoriju , odnosno dve drzavotvorne oblasti Kijevsku i Novgorodsku knezevinu.

 

 

 

Patrimonijum, beneficijum i leno

Prve ranofeudalne drzave bile su varvarske tvorevine nastale krajem i pocetkom sestoga veka.Njihovo osnovno obelezje u periodu ranog srednjeg veka predstavlja patrimonijalni odnos vladara prema drzavi ( patrimonijum-ocevina).Vladar je bio vrhovni sopstvenik celokupne drzavne teritorije u privatno-pravnom smislu i raspolagao je zemljom kao svojom imovinom.Drzavna teritorija se dodeljuje u zemljisni posed, u obliku – lena namenski, najcesce kao nadoknada dok traje vojna sluzba.
Nije postajao princip primogeniture pa su vladara nasledjivali svi sinovi i najcesce bi se od podeljenih teritorija formirale nove drzave.
Tokom vremena leno je izgubio svoj ranofeudalni karakter i pretvorilo se u stvarno pravo- u posed koji sizereni ( plemstvo ) u razvijenoj fazi feudalizma uspeli da prenesu na sebe kao nasledno dobro –beneficijum.Naravno ni crkva se nije htela odreci svog vlasnistva nad zemljom radi ocuvanja sopstvenih pozicija.Na osnovu podele zemljista tece proces transformacije zajednice iz patrimonijalnog karaktera drzave ka staleskoj drzavi.

 

 

 

Sizerensko-vazalski sistem i stvaranje staleške države

Za vreme Karla Velikog uvidelo se da se mnogo veci efekti kako na spoljnjem tako i na unutrasnjem planu postizu ukoliko se zemlja dodeli kao nasledno dobro ili beneficijum a ne kao najam ili leno.Karlo postaje prvi srednjevekovni vladar koji zemlju daje u nasledje svojim sizerenima koji pak tu zemlju daju svojim vazalima.Sama velicina dobijenog zemljista ili feuda zavisila je od preuzetih obaveza.Zemlja se cepala sve do onog trenutka kada je to bilo vise neizvodljivo i na dnu plemicke hijerarhije bili su riteri . Ovime je ozvanicena Feudalna Hijerarhija koja cini osnov staleske drzave.Postepeno osamostaljivanje pojedinih vazala , dovodi do njihovog jacanja, sto utire put stvaranju posebnog drustvenog sloja –staleza i nastanku staleske drzave.Ovi procesi kulminiraju u razvijenoj fazi feudalizma kada dolazi do sukoba centralne i lokalne vlasti kao i pitanje suprematije opsteg i partikularnog prava.Na kraju se srednjevekovno drustvo izdiferenciralo u tri staleza:

  • plemstvo ( feudalci )
  • svestenstvo (crkva je vlasnik velikog dela zemljista )
  • kmetovi ( narod, koji nece biti svestan svoje pripadnosti sve do pojave burzoazije)

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Istorija

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese