Istraživanje u predškolskom vaspitanju

ISTRAŽIVANjA U PREDŠKOLSKOM VASPITANjU

Vrste pedagoškog istraživanja

• Termini „proučavanje“ i „istraživanje“ često se koriste kao sinonimi.
• proučavanjem – racionalno (teorijsko) razmatranje nekog problema, razmišljanje o problemu na osnovu raspoložive literature i akumuliranih saznanja i iskustava, pri čemu ne postoji strogo usvojen i planiran proces proučavanja.
• istraživanje – strogo planiran, organizovan, u najvećem broju slučajeva proces empirijskih istraživanja.
• Zadatak istraživanja – na temelju naučno utvrđenih činjenica otkriva i dublje saznaje suštinske, tj. Zakonite veze i odnose, međuzavisnost i uslovljenost delovanja različitih činilaca u području koje čine predmet jedne nauke.
• u pedagogiji – područje vaspitanja, odnosno obrazovanja i vaspitanja.
• Pedagoška istraživanja – istraživanja u sferi pedagogije.

Pedagoška istraživanja se vrše:

• da bi se bolje i dublje upoznala neka pedagoška pojava,
• da bi se stvarala pedagoška teorija, odnosno razvijala pedagogija kao nauka
• osnova za čovekovu praktičnu delatnost
  • za organizovanije i uspešnije izvođenje vaspitnog i obrazovnog rada
  • za unapređivanje vaspitno – obrazovnog rada.
• Da bi istraživanje bilo naučno i pedagoško, ono mora da se odvija u skladu sa zahtevima metodologije pedagogije.

Svojstva iatraživača na području pedagogije
Uspešnost istraživačkog rada umnogome je determinisan određenim svojstvima onih koji se time bave.

• Entuzijazam – predanost poslu, uživanje u njemu
• Persistencija – istrajnost i upornost
• Marljivost – maksimalna angažovanost na radnim zadacima
• Poštenje – bez tendencionalnog favorizovanja nečeg zarad opšteg očekivanog
• Hrabrost – da prizna da je pogrešio i da koriguje svoj istraživački projekat i da se suprotstavi tradiciji
• Široka i uže stručna pedagoška obrazovanost, metodološka osposobljenost, smisao za naučno – istraživački rad, komunikativnost.

Značaj istraživanja

• Istraživanje pomaže, posredno ili neposredno, u efikasnijem rešavanju praktičnih i životnih pitanja socijalne prakse.
• Dvadeseti vek, posebno njegova druga polovina, i početak ovog veka odlikuje inteziviranje istraživanja u svim oblastima prirodnih, društvenih i humanističkih nauka.

Kvantitativno i kvalitativno istraživanje

• Kvanitativni pristup u istraživanju odlikuje se specifičnom prezentacijom podataka, koji se se stoji u iznošenju činjenica predstavljenih brojevima.
• Kvalitativno istraživanje predstavlja činjenice opisane rečima.

Istaživačke metode i postupci:
Kvantitativno istraživanje – primenjuje se skup odgovarajućih metoda i postupaka koji, u istraživačkom postupku, usmeravaju istraživači.
S oblikovanjem plana istraživanja, istraživač se opredeljuje za istraživačke metode.
Kvalitativni pristup – za istraživačke metode opredeljuje se tokom samog procesa istraživanja.

• Najčešće je najpoželjnije da se proučavanoj pedagoškoj pojavi pristupi s oba navedena stanovišta, ali obično je celishodno ustanoviti koje od njih će imati prevagu.
• Međutim, i onda kad se, s razlogom, proceni da treba jednom dati prednost – ne bi se trebalo sasvim odreći onog drugog aspekta.

Uloga istraživača

1. Kvantitativno istraživanje – istraživač nastoji da ostane po strani kako bi izbegao pristrasnost u istraživanju.
2. Kvalitativno istraživanje –istraživač nastoji da se potpuno uključi u situaciju fenomena koje proučava.

• Pedagoška, vaspitno – obrazovna, delatnost je veoma složena i raznovrsna.
• Različiti problemi i pitanja vaspitanja i obrazovanja proučavaju se na različite načine.
• Različite vrste pedagoških istraživanja, temeljene na različitim kriterijumima klasifikovanja.

Klasifikacija prema:
vremenskoj dimenziji:

• Istorijska – pedagoška istraživanja koja proučavaju pedagoške ideje, koncepcije, shvatanja, uslove za njihovu pojavu i razvoj u prošlosti, uslove nastanka i razvoja pojedinih obrazovnih institucija, pojave, ideje i uticaje pedagoških klasika i slično
• Razvojna – proučavaju stanja neke pedagoške pojave u sadašnjosti i mogućnost njenog planskog razvijanja u narednom periodu, proučavanje i menjanje u narednom
• periodu.
• Futurološka – sva ona istraživanja koja su okrenuta budućnosti, bilo da nastoje sagledati razvoj i buduće stanje/perspektive neke posebne pojave, institucije, odnosno pedagoških shvatanja i koncepcije.

 
Po naučnom karakteru:

• Fundamentalna – bazična, osnovna, kategorijalna, teorijska: bave se osnovnim, bitnim pitanjima pedagoške nauke, otkrivanjem opštih pedagoških zakona i zakonitosti.
• Primenjena – istražuju mogućnosti primene i korišćenja fundamentalnih saznanja u praktičnoj vaspitnoj i obrazovnoj delatnosti, direktno su okrenuti praksi, nazivaju se i operativna.

Po izvoru činjenica i logičkim saznajnim operacijama:

• Teorijska – do zakona, zakonitosti, postulata, načela… Dolazi se racionalnim, razumskim putem, teorijski, slaganjem teorijskih postavki u sistem.
• Empirijska – su ona kojima je osnovni izvor pedagoška činjenica i istraživačko polazište: vaspitno – obrazovna praksa, empirija, stvarnost.
• Pedagoške pojave se mogu proučavati praćenjem njihovog razvoja u određenom
• vremenskom periodu – tada je reč o longitudinalnim istraživanjima.
• Ako se prave preseci, tj. Proučavaju pojave u jednom vremenskom momentu, u istim ili različitim uslovima, ali na većem broju jedinica, onda govorimo o transverzalnim istraživanjima.

S obzirom na broj naučnih disciplina i područja zastupljenih u jednom istraživanju, ona mogu biti:

1. Monodisciplinarna – istraživanja koja se sprovode samo u okviru jedne discipline (samo didaktička, metodička i sl.)
2. Interdisciplinarna – problem se istražuje iz aspekta više naučnih disciplina iste nauke (didaktičko – metodička,)
3. Multidisciplinarna – istraživanja u koja se uključuje više disciplina iz različitih naučnih područja: didaktičko – psihološko – logička, pedagoško – filozofsko – sociološka…

S obzirom na dominirajuću istraživačku, odnosno logičku metodu pedagoška istraživanja mogu biti:

• Sistemno – strukturalna – proučavaju sisteme, njihove strukture, odnose unutar sistema, funkcionisanje (pa se nazivaju i funkcionalna).
• Komparativna – kada se upoređivanjem nastoje utvrditi odnosi, uslovi, zakonitosti…
• Analogna – kada se saznanja stečena proučavanjem jedne pojave pokušaju preneti kao važeća i validna na druge istorodne ili slične pojave.
• Eksperimentalna – kada se ekperimentalnim putem nastoje utvrditi kauzalne zakonitosti, uzročno – posledične veze i odnosi koji deluju u pedagoškim pojavama i procesima.
• Akciona istraživanja – koja su usmerena na istovremeno proučavanje i menjanje proučavane pojave.

S obzirom na uzorak i obim pedagoškog ostraživanja: Reprezentativno i malo (mikroistraživanja).