Izvrsenje kazne maloletnickog zatvora

 
Uvod
Posebna kazna za maloletnike po prvi put je uvedena u naše zakonodavstvo novelacijom Krivičnog zakonika, 1959. godine. Uvođenjem ove kazne u registar krivičnih sankcija, stvorene su normativne pretpostavke za različit tretman maloletnih učinilaca krivičnih dela prilikom kažnjavanja. Princip savremenog kivičnog prava jeste da je kažnjavanje maloletnika izuzetna i poslednja mera, raspoloživa za reagovanje na maloletničko prestupništvo.
Prevencija maloletničke delinkvencije je ključni deo prevencije kriminaliteta u društvu. Mladi mogu da razvijaju nekriminogene stavove u pravno regulisanim, društveno korisnim aktivnostima, i usvajanjem humanističke orijentacije prema društvu i humanističkog pogleda na život.
Napredna preventivna politika treba da uključi stvaranje, pre svega obrazovnih mogućnosti koje odgovaraju različitim potrebama mladih i služe kao mehanizam podrške obezbeđivanju razvoja njihovih ličnosti, naročito onih koji su očigledno ugroženi ili izloženi društvenim rizicima i kojima je potrebna specijalna briga i zaštita. Cilj postupka u institucijama u koje se smeštaju maloletni učinioci krivičnih dela jeste i obezbeđivanje obrazovanja i stručnog osposobljavanja, kako bi im se pomoglo u preuzimanju konstruktivne i produktivne uloge u društvu.
Pored porodice, obrazovne institucije počev od osnovnog obrazovanja, utiču na socijalizaciju maloletnika, na izgradnju njegovih individualnih kapaciteta za toleranciju, zajedništvo, odgovornost i solidarnost. Ovaj aspekt ranog uključivanja maloletnika u obrazovni sistem je podjednako značajan kao i funkcija koju obrazovanje ima na planu osposobljavanja pojedinaca za određena zanimanja, što je veoma važno za ekonomsko osamostaljivanje i uspešnu socijalnu inkluziju mladih ljudi.
Cilj ovog rada jeste da nam pokaže kako zatvor deluje na maloletne učinioce krivičnih dela, i kako dopirnosi sprečavanju njihovog kriminalnog ponašanja u budućnosti.
1. Maloletnički zatvor

Maloletnicima koji su manifestovali kriminalno ponašanje po pravilu se izriču vaspitne mere, dok se kažnjavanju pribegava veoma retko. Kažnjavanje maloletnika je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kad se primenom vaspitne mere ne može postići svrha kazne, kada se radi o ovoj kategoriji učinioca, ima ulogu sporedne, rezervne sankcije, tj. predstavlja poslednje sredstvo koje se primenjuje tek kada su iscrpljene sve prethodne mogućnosti.
Maloletničkim učiniocima krivičnih dela po pravilu se izriču vaspitne mere kao posebna vrsta krivičkih sankcija prilagođena biopsihičkim karakteristikama maloletnika. Međutim, u određenim slučajevima težina izvršenog krivičnog dela i stepena vaspitne zapuštenosti maloletnika takvi su da se vaspitnim merama ne može postići optša svrha krivičnih sankcija. Kazna maloletničkog zatvora, posebna krivična sankcija sa obeležjima kazne i sa elementima vaspitnog karaktera, u takvim stuacijama treba da omogući vaspitanje, prevaspitanje, pravilan razvoj maloletnika i efikasnu zaštitu drušva od kriminaliteta. Mada maloletnički zatvor zadržava retributivni karakter, mogućnost da sud s obzirom na posledice dela i stepena krivične odgovornosti posebno ceni opravdanost izricanja vaspitne mere i kada su ispunjeni uslovi za izricanje maloletničkog zatvora posebna pravila o odmeravanju maloletničkog zatvora, a posebno način izvršenja maloletničkog zatvora koji se najvećim delom podudara sa načinom izvršenja upućivanja u vaspitno – popravni dom, jasno ukazuje na to da ova sankcija ima vrlo izražene i vaspitne elemente.
Za razliku od velikog broja zakonodavstava koje poznaju širi mogućnost kažnjavanja maloletnika, od primene novčane kazne do kazni lišenja slobode, u našem sistemu maloletnički zatvor je jedina kazna. Način na koji su određeni ulovi za izricanje ukazuju na intenciju da se krajnje restriktivno pribegava primeni ove kazne a sama svrha zbog koje je kazna propisana i odredbe kojima je regulisano njeno izvršenje ukazuju na bliskost sa vaspitnim merama.