Japanski menadžment

UVOD
Japan ili „Zemlja izlazećeg sunca“ je veoma napredna i razvijenaindustrijska zemlja i dugo godina je bila druga po snazi ekonomija sveta.
U ovoj zemlji prisutan je snažan moral rada, napredna tehnologija, isticanje obrazovanja. Japan je napredovao neverovatnom brzinom i postao jedna od najvećih privrednih sila u svetu zajedno sa SAD-om i Evropskom unijom. Od 1960-tih do 1980-tih, ukupni realni privredni rast ove zemlje je nazvan “Japansko čudo” i iznosio je: 10 % u 1960., 5 % u 1970. i 4 % u 1980. godini.
Industrija čini trećinu japanskog GDPa. Najbolji je u automobilskoj i elektroničkoj industriji (npr. računari, mobilni telefoni…). Velikih proizvođači kao što su : Tojota, Honda, Macušita, Soni, Nisan i Tošiba su iz Japana. Veliku ekonomsku snagu u Japanu čini i robotika, a ova zemlja poseduje 410.000 od svetskih 720.000 “radećih robota”.
Smatra se da je ključni faktor napretka japanske ekonomije i njihovog privrednog rasta japanski menadžment, koji zauzima počasno mesto među ostalim menadžment-koncepcijama.
Japanski menadžment je doneo nekoliko važnih principa i strategija koji su postali polularni širom sveta, a razvio se pod uticajem japanske kulture i njenih tradicionalnih vrednosti.
2.KARAKTERISTIKE JAPANSKOG MENADŽMENTA
U industrijskim sredinama Japancineguju poseban sistem organizacije rada i menadžmenta, koji se značajno razlikuje od evropskog i američkog. Njihova jedinstvenost se ne ogleda samo u novim organizacionim formama već i novim modelima radne motivacije. Motivisanost zaposlenih ogleda se u mogućnosti kreativnog angažovanja svih radnika kroz inovativne grupe. Svi zaposleni mogu učestvovati u poboljšanju radnih uslova i proizvodnje kroz ovakve inovativne  grupe.

Japan je država sabesklasnim društvom, sa izraženom rasnom i kulturnom homogenošću, što doprinosi lakom i brzom razumevanju u poslu.

Dobrobit grupe se više ceni od dobrobiti pojedinca, što u poslu podrazumeva uzajamnu odgovornost i brigu ne samo o svojim zaduženjima.

Japanski menadžment za ljudske resurse podrazumeva dugoročni radni odnos (posao za ceo život), dodatne kvalifikacije i unapređenja. U japanskim firmama uvek se napreduje od najnižih nivoa ka višim i to pravilo važi čak i za visoko obrazovane kadrove. Tako se kroz iskustvo stvara zdravo radno telo. Zasluge i dužina radnog staža igraju značajnu ulogu u promovisanju radnika i adekvatnom povećanju prihoda zaposlenih. Prisutan je Egalitarizam – jednakost u rangiranju i minimalne razlike u položajima (vezano za autoritet i prihod).

Tehnološki napredak se kod japanskih kompnija takođe posmatra pozitivno sa aspekta veće produktivnosti i kvaliteta, što donosi povećanu konkurentnost i brži razvoj, a zaposleni pomenuti napredak vide kao priliku za unapređenje svojih sposobnosti i veština.
Među zaposlenima je Izražena konkurentnost i zdrav takmičarski duh, što dodatno doprinosi motivaciji i angažovanju. Zaposleni su u potpunosti predani i lojalni organizaciji za koju rade.
3.JAPANSKI KONCEPT PROIZVODNJE I INDUSTRIJSKIH ODNOSA

Osamdesetih godina prošlog veka javila se jedinstvena teorija upravljanja „Teorija Z“ koja se primenjuje većini japanskih kompanija. Ovih godina kada je teorija nastala japanska privreda je doživela snažan napredak, što je potstaklo mnoge istraživače da proučavaju japanski sistem organizacije rada, menadžment i industrijske odnose.

Peter F. Drucker je 1971.u Harward business review magazinu izjavio da Američki i Evropski biznismeni gledaju na Japan kao dobavljača, kupca ili konkurenciju, a da bi trebali takođe da ga pogledaju i kao učitelja, jer oni bi mogli značajno uticati na kvalitet donosenja odluka rukovodilaca u organizacijama, organizacionom planiranju, produktivnost i obuku.

Neki od elemenata koji čine japanski menadžment su: kružoci kvaliteta „Quality circles“, proizvodnja bez grešaka-otpada „Zero defect movement“, blagovremeno snabdevanje proizvodnih traka “just-in-time”.