Javni dug i javni zajam

UVOD

Kako su drzave tokom, istorijskog razvoja cesto oskudevale u novcu za pokrice javnih potreba, u nemogucnosti da svoje rashode pokriju iz realnih prihoda, vecina drzava bile su upucenje na zakljucivanje javnih zajmova i time obezbedjivale dopunska sredstva.

U finansiskoj teoriji pravi se razlika izmedju pojmova javni dug I javni zajam, pa ne moze izmedju njih uvek stajati znak jednakosti. Medjutim, razlike se uglavnom svode na subjekte koje odpisuju javni dug ili javni zajam. Javni dug se obicno formira kod Centralne banke ili u inostranstvu, a zajam na sredstvima subjekata nosilaca dohotka u privredi (preduzeca, poslovne banke, stanovnistvo). Drugih razlika, osim jos u sistemu otplate nema pa se I u finansijskoj teoriji ova dva pojma sve vise poistovecuju.
Danas je javni dug jedan od osnovnih oblika javnih prihoda drzave. Javni dug ili javni kredit poznat je i pre kapitalizma. U srednjem veku stvarao se na bazi zaloga drzavnih dobara, dragocenosti i po pravilu je sluzio potrebama vladara i imao je privatnopravni karakter.
Javni zajam je oblik javnog prihoda koji ostvaruje drzava radi pokrica svojih rashoda odnosno ostvarivanje odredjenih budzetskih ciljeva. Radi se o izvoru javnih finansija, koji danas sve drzave redovno koriste kao efikasan instrument ekonomske politike. Javni zajam najcesce nastaje u posebnim prilikama, kada su drzavi odmah ili u kratkom roku potrebna sredstva za odredjene najcesce vandredne javne rashode, koje ona ne moze da osigura redovnim prihodima. Raspisujuci javni zajam drzava kao zajmoprimac pozajmuje odredjena novcana sredstva od fizickih i pravnih lica kao zajmodavaca, sa obavezom da ih uz cenu zajma izrazenu u kamati i u odredjenom roku vrati. Na taj nacin drzava dolazi do potrebnih sredstava, a javni zajam se pokazuje kao pogodan metod kojim se to efikasno postize.

 
MAKROEKONOMSKI EFEKAT JAVNOG DUGA

Poznato je da zemlje sa istom stopom inflacije i ukupnim dugom u odnosu na drustveni proizvod imaju raszlicite fiskalne deficite u zavisnosti od sastava ukupnog duga. U zemljama bez inflacije standardna definicija fiskalnog deficita zavisi od structure dospeca neizmirenog domaceg drzavnog duga i stepena monetarizacije.

O uticaju inflacije na fiskalne deficite, pravi se razlika izmedju delovanja inflacije na prihode i rashode koji nisu vezani za dug i uticaja inflacije na otplatu drzavnog duga.
Neprilagodive poreske osnovice i kasnjenja u naplati poreza dovode do gubitaka u realnim prihodima drzave u periodu rastuce inflacije. Kada se prihodi i rashodi usklade sa rastom cena primenom diskrecione mere izbegava se realni pad prihoda i rast deficita. Inflacija utice na nivo nominalne kamte na drzavni dug.