Тема: ЈОХАН ГРЕГОР МЕНДЕЛ –
ОТАЦ ГЕНЕТИКЕ
2. БИОГРАФИЈА
Јохан Грегор Мендел
рођен је 22. Јула
1822. Године у селу Хајзендорф, тадашња
Аустроугарска Монархија, а данашња Чешка
Република. Рођен је као Јохан Мендел. У својој
21. години одлази у августински манастир Свети
Томас у Брну. Четири године касније завршава
теолошку школу, постаје свештеник и добија
име Грегор Мендел.
Слика 1: Јохан Грегор Мендел
Дипломирао је математику 1850. године. Као млади свештеник, Мендел одлази у
Беч где изучава физику, хемију, математику, зоологију, палеонтологију и ботанику.
Нарочито је био заинтересован за ботанику, која је у то време била најпопуларнија грана
биологије. Млади Мендел био је веома свестран, па не изненађује ни чињеница да је
изучавао и метеорологију. Као сарадник аустријског метеоролошког друштва, писао је
дневне извештаје о падавинама, температури, влажности ваздуха и атмосферском
притиску. Враћа се у Брно 1854. Године и предаје на Високој Техничкој школи.
Године 1856. Мендел започиње своје осам година дуго истраживање наслеђивања
на баштенском грашку. На почетку, његове идеје биле су скромне и односиле су се на
добијање нове боје цвета код грашка. Међутим, и сам Мендел био је свестан значаја
великог броја узорака у свом експерименту. У току осмогодишњег истраживања, засадио
је око 30.0000 садница баштенског грашка. Уочивши неке закономерности током
укрштања биљака, почео је да прати 34 својства грашка. Резултате свог истраживања
детаљно је приказао за седам алтернативних својстава, које је саопштио на заседању
Природно – историјског научног друштва у Брну, 1865. године. Чланови друштва који су
саслушали његов рад нису разумели важност изнетих закључака. Наредне, 1866. године,
Мендел објављује рад под називом
„
Експерименти са биљним хибридима“
(Experiments
with Plant Hybrids).
У том раду изложио је резултате свог дугогодишњег истраживања.
Такође, резултате свога рада Мендел шаље и највећем биолошком ауторитету Европе тога
доба, професору ботанике, Карлу Нагелију. Међутим, ни Нагели неће препознати
генијалност и значај овог рада, па их оцењује као лоше и неуверљиве.
Разочаран оваквим критикама, Мендел прекида свој плодан научно – истраживачки
рад и потпуно се посвећује свештеничком позиву. Врхунац у каријери постиже 1868.
године избором за старешину самостана, и на тој позицији остаје до смрти. Због проблема
са бубрезима, Мендел умире 6. јануара 1884. године у Брну.
3. ИСТРАЖИВАЧКИ РАД ГРЕГОРА МЕНДЕЛА
Љубав према природи утицала је на Менделово занимање за истраживачки рад.
Током једне шетње око манастира, наишао је на атипичну врсту биљке, убрао је и засадио
поред једне типичне врсте. На тај начин је остварио жељу да сазна како биљке добијају
атипичне особине. Засађене биљке је посматрао како би открио да ли ће се на наредним
генерацијама појавити иста или слична својства. Том приликом, открио је да потомство
биљака задржава најважније особине биљака, а да окружење нема никаквог утицаја на те
особине. Ово његово откриће било је претеча идеје о наслеђивању.
Након овога, Мендел је дошао на идеју доминације и издвајања појединих гена, па
је спровео низ истраживања на грашку. Након читавих осам година, успео је
експериментима да докаже наслеђивање укрштањем одеђених врста. На основу резултата
ових експеримената, доказано је тзв
партикуларно наслеђивање
. Оно подразумева да су
особине одређене наследним факторима који се приликом преношења са родитеља на
потомство не мешају, већ се при настанку гамета прво раздвајају, а затим независно
комбинују у процесу оплођења. Све до тада, сматрало се да се особине потомака не могу
предвидети јер се телесне течности њихових родитеља мешају.
Мендел је тестирао на грашку зашто код биљака различитог изгледа изостају
одређене особине. Наиме, укрштањем тих биљака настају хибриди. Код хибридних
потомака особине оба родитеља понекад изостану, али се зато појаве у каснијим
генерацијама. Мендел се запитао шта је узрок томе и покушао истражити зашто и како се
то догађа. Можемо рећи да се бавио истраживањем наследних особина код биљака.
