Karakteristike parkiranja

Karakteristike parkiranja

Uvod

Parkiranjenije novi problem.U Rimu su postojali vanulični parkinzi kako bi se kola smestila van ulica.Zna se da je Julije Cezar, zbog zagušenja saobraćaja, zabranjivao ulazak vozila u poslovna područja velikih gradova u Rimskoj Imperiji u određene sate tokom dana.
Vraćajući se u skorije vreme, susrećemo se s razvojem gradova koji se izgrađuju da zadovolje trenutne potrebe, i koji se često razvijaju na bazi seoskih naselja, sa putevima koji su pratili mrežu starih seoskih ulica.
Saobraćaj na putevima je bio kolski ili pešački.Bogati su imali kočije, a roba je prevožena iz fabrika do železničkih stanica konjskim zapregama.Prevoz radnika je obavljan sredstvima javnog prevoza, kao što su kočije, vagoneti, tramvaji na konjsku vuču, a kasnije parni tramvaji, ili su radnici putovali pešice.Malo ljudi je putovalo daleko od svojih kuća.
Krajem XIX I početkom XX veka, pojavom najpre železnica a kasnije i automobila i sa sve većom koncentracijom ljudi u gradovima nastaje nagli razvoj gradova u kojima se koncentriše proizvodnja i dolazi do neslućenog razvoja saobraćaja.Koncentracija proizvodnje, raspodele i potrošnje u gradovima dovodi do potrebe  prodiranja teretnog saobraćaja u centralne delove grada radi snabdevanja trgovinske mreže.Porast životnog standarda stanovništva, težnja za što većom pokretljivošću, i samostalnošću, pri tome, udobnošću i sl. izazvalo je sve veću potrebu za individualnim vozilima.Svim tim vozilima potrebne su površine za kretanje i stajanje, a takvih površina, u većini slučajeva, nema dovoljno.
Sredstvima javnog saobraćaja, realno posmatrajući, nisu potrebne površine za parkiranje, jer ta vozila, kreću se između dve tačke, bez dužeg zadržavanjana stanicama, a u vreme kada ne rade smeštena sun a pogodnim mestima van saobraćajnica.Teretna vozila koja dolaze u gradsku zonu, dolaze prvenstveno radi utovara ili istovara robe.Ta zadržavanja su kratka, no i pored toga otežavaju problem parkiranja.
Kad je reče o parkiranju individualnih vozila, prilike su sasvim drugačije.Individualna vozila imaju malo iskorišćenje u toku dana.Ta vozila se uglavnom koriste za prevoz od stana do radnog mesta, zatim za odlazak u kupovinu ili radi rekreacije.

Pri tome se putnički automobili nalazi u pokretu veoma malo.Istraživanja su pokazala da se jedan automobil samo 1,5 – 2,5 sata nalazi u pokretu, a preostalo vreme u toku dana je u stanju mirovanja, na nekoj od površina u gradu.Sa druge strane, koristeći automobile za svoje kretanje, čovek zauzima površinu oko 5,3 m2/ čoveku.Pri kretanju autobusom ta površina iznosi oko 0,4 m2/čoveku, a pri kretanju peške ta površina iznosi 0,5 m2/čoveku.Grad koji nastaje iz naseobina koje su znale samo za konjsku zapregu, rasporedom površina i stanjem svoje saobraćajne mreže, ne može da odgovori porastu motorizacije i sve većem korišćenju automobila za kretanje.
U takvoj situaciji, vozač bi hteo da ostavi svoje vozilo što bliže svom odredištu i zato parkira vozilo pre svega na ulici, i to, po mogućstvu, besplatno.Posledice velikog broja vozila na ulicama su: smanjenje propusne moći saobraćajnica, smanjenje brzine kretanja i bezbednosti saobraćaja, povećanje troškova eksploatacije i pojava zakrčenosti na saobraćajnicama.
Problem parkiranja, nastao je zbog porasta gradova, povećanja broja motornih vozila, nepripremljenosti gradova za prihvat vozila i porasta standard stanovništva.U takvoj situaciji neophodno je organizovano, planski i stručno prići rešavanju ovog problema.Zainteresovani za njegovo rešavanje su sami vozači, trgovina, poslovne delatnosti i druge aktivnosti u gradu, kao uzročnici privlačenja vozila i, na kraju, sam grad koji je zainteresovan za efikasno odvijanje celokupnog saobraćaja, pa i parkiranja.