Kartice lojalnosti

UVOD

Za većinu poslovnih organizacija koje žele održati svoje poslovanje u savremenom,turbulentnom okruženju, lojalnost potrošača predstavlja stub njihovog uspeha. Ključ profitabilnosti se nalazi u sposobnosti zadržavanja stabilnih i profitabilnih potrošača, astrategijska uloga direktnog marketinga leži upravo u sposobnosti zadržavanja lojalnosti potrošača. Lojalnost potrošača pruža povećanje prihoda, zasnovanih na obrascukupovine koji se iznova i iznova ponavlja, nasuprot klasičnoj prodaji, kod koje sekomunikacija sa potrošačem prekida plaćanjem, odnosno isporukom proizvoda iliusluge.Lojalnost potrošača nije lako postići. Jednom zadovoljen potrošač ne znači i lojalnost.Permanentan odnos sa potrošačima, praćenje njihovih zahteva a zatim i njihovoispunjavanje predstavlja glavni korak u stvaranju lojalnih potrošača. Lojalni potrošačisu oni potrošači koji su verni odeđenoj marki ili preduzeću. Problemi koji nastaju u vezilojalnosti su oni koji nastaju zbog lažne lojalnosti potrošača. Usled velikog brojaimitacija proizvoda, potrošači više ne znaju kome treba da budu lojalni, učestvuju u programima lojalnosti raznih preduzeća i tako postaju prevrtljivi.Programima lojalnosti preduzeća pokušavaju da animiraju potrošače da se opet vrate aoni će ih za to nagraditi. Mnogi maloprodajni lanci imaju slične programe lojalnosti kojse sprovode kroz sistem kartica lojalnosti. Sakupljanjem bodova i stvaranjemsvojevrsnog kluba potrošača podstiče se lojalnost.Kod nas je to najčešći oblik programalojalnosti koji se sprovodi poslednjih par godina, i to ga najčešće sprovode maloprodajnilanci. U razvijenim zemljama takva vrsta programa lojalnosti je već uobičajena, te isti potrošači učestvuju u desetinama različitih programa lojalnosti.

ISTORIJA KARTICE LOJALNOSTI

Kartice lojalnosti su se pojavile relativno davno, već 20-30-tih godina prošlog veka i bile su veoma popularne u SAD-u.Osnovni zadatak im je bio (i ostao) da firmi obezbede stalan promet Masovno su ih koristile prodavnice kako bi privukle korisnike i povećale promet. Cilj je bio da se kroz popuste na količinu privuku kupce da redovno dolaze u jednu prodavnicu. Na taj način su firme obezbeđivale stalne porudžbine, određenom dinamikom.Ovakav način rada, firmi omogućava povećanje obrta kapitala, a time i povećanje profita. U početku su prvenstveno trgovinske kuće radile u sistemima lojalnosti, a kasnije je to prošireno i na druge oblasti.
Čisto tehnološko ograničenje masovnog širenja kartica u to vreme bilo je to što je svaka nabavka morala da se registruje na kartici donosioca, što je značilo da je primena moguća u manjim prodavnicama ili lokalnom lancu prodavnica. Papir je podložan prljanju, falsifikovanju nepraktično je da se svaki put doda novi iznos i sabere sa prethodnim kao i da se izdaje novi papirni racun kada se stari popuni. To su bili ograničavajući činioci za masovnije korišćenje.
Ovakvo stanje trajalo je sve do pojave kartica sa magnetnim zapisom, ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim, jer ih je bilo lako falsifikovati.
Tek pojavom čip kartica stvoreni su tehnološki uslovi da se masovno primeni način poslovanja, putem primene kartica lojalnosti.
Sve do pojave Interneta njihova šira upotreba bila je skopčana sa tehničkim i tehnološkim problemima jer je za rukovanje sistemom lojalnosti bilo potrebno posebno organizovanje mreže. Internet je razrešio većinu tehnoloških problema i omogućio da se sistemi lojalnosti prošire na globalni svetski nivo. Osim klasičnih sistema lojalnosti (avio kompanije, snabdevanje gorivom,,,) Internet je postao važan segment gde se borba za svakog korisnika tek rasplamsavala. Sa stanovišta potencijalnih mogućnosti Internet poslovanje je najperspektivnija oblast za ovu karticu ili za poslovanje u sistemu lojalnosti.
Postoji li bolji i perspektivniji posao od sticanja korisnika širom sveta koji će redovno u određenim intervalima kupovati ili obavljati poslove na sajtu. Ako korisnik jednom dođe na sajt, obavi neki posao ili kupi robu, doneo je jednokratan prihod od koga se mora uložiti veći deo profita, kako bi se novi korisnikci obavestili o postojanju sajta i naveli da i oni tu nešto kupe.
Ako isti korisnik dođe dva puta na sajt i oba puta se sklopi posao sa njim, onda se troškovi reklame dele na dva računa koji su napravljeni od strane tog korisnika

Ako se zna da troškovi reklame kod nekih proizvoda idu i do 80% zarade onda su to značajna sredstva koja se štede ako jedan korisnik dolazi više puta.