Kičmenjaci kao bioindikatori

Kičmenjaci kao bioindikatori
Uvod.
Bioindikatori, biološki indikatori su organizmi, kao što su lišajevi, insekti, kičmenjaci i bakterije, koji se koriste za prikaz stanja životne sredine. Ovi organizmi služe za monitoring (praćenje) promena koje mogu uticati na probleme u ekosistemu, koji mogu biti hemijski, psihički ili promena u ponašanju. Bioindikatori su relevantni za Ekološko zdravlje a  u pogledu zdravlja ekosistema.
Bioindikatori se koriste da: detektuju promene u životnoj sredini, prikažu prisustvo ”zagađivača” i njihov efekt na ekosistem. Specifične psihološke promene bioindikatora se koriste da prikažu promene u zdravlju životne sredine. Ove promene su specifične za svakog pojedinca. Pa tako svaki pojedinac, organizam ima tu mogućnost da utiče na stanje životne sredine, a ujedno da pokaže kroz niz promena koje se dešavaju unutar ekosistema, kroz specifična ponašanja koji su karakteristicna za svaku vrstu posebno. Tako da bioindikatori mogu da nam pokazu na prisustvo zagađivača i posledice koje nosi sa sobom po ekosistem. Povoljni su detektori promena unutar ekosistema jer kroz psohološke promene, promene u brojnosti, abundanci populacije vrste bioindikatora ukazaće na negativne promene koje se dešavaju.
Mogućnost bioindikacije je na svim nivoima organizacije živih sistema: molekularni, biohemijsko–fiziološki, celularni, individualni, populacioni, specijski, biocenološkii, biomski itd. A kao uslov bioindikatori trebaju da zadovolje određene kriterijume, da bi ispunili taj epitet, kroz:
•    objektivnost bioindikatora,
•    bioindikatori su korisni,
•    transparentnost i reproducibilnost,
•    treba da pruže relevantne podatke koji ce biti reprezentativni za ciljnu grupu, a koji se mogu porediti u prostoru i vremenu.
Osnovni principi na kojima se bazira sistem ekoloških indikatora su:
•    kompatibilnost (indikatori moraju biti uporedivi i ukazivati na promene ekoloških performansi)
•    izbalansiranost (ravnomernu zastupljenost indikatora koji ukazuju na probleme i indikatora koji ukazuju na pozitivne rezultate)
•    kontinuitet (indikatori moraju biti zasnovani na kriterijumima koji obezbeđuju mogućnost praćenja promena određenih vrednosti u vremenu)
•    jednoznačnost (indikatori moraju biti jasno definisani, razumljivi I pogodni za internu i eksternu komunikaciju).