SEMINARSKI RAD
Predmet:
Urbana ekologija
Tema:
Kompostiranje i prerada organskog otpada
4
Kompostiranje u Evropi
Veliki broj dražva unutar Evropske Unije već ima zakonom regulisano
odvajanje otpada tj recikliranje. Odvajanje korisnog otpada postao je unosan posao,
posebno kada se u obzir uzme da se odvajanjem štedi na odvozu saniranju divljih
odlagališta otpada. Kompostiranjem se organska materija ograničava na nekoliko
nusprodukata, koji u tom procesu oslobađaju toplinu. Nusprodukti kompostiranja
mogu biti veoma korisni. Plinovi i toplota može se upotrebiti kao izvor energije, koji
će svakako doprinieti u borbi protiv klimatskih promena, a kruti nusprodukt, humus,
doprinosi zdravlju zemlje i bioraznolikosti.
Austrija
Oko 400,000 tona bio-otpada i oko 200,000 tona zelenog otpada prikupljeno je
i pojedinačno tretirano 2000.godine. S jedne strane 7% Austrijskih kompostnih mesta
pokriva oko 50% kapaciteta za kompostiranje celokupnog bio-otpada, a s druge strane
postoji veliki broj privatnih kompostnih mesta od kojih 44% ima kapacitet veći
od 500 t/godišnje, što predstavlja decentraliziranu strukturu Austrijskog odnosa
prema bio-otpadu. Austrija ima 3 fabrike bio plina za kućni organski otpad, ukupnog
kapaciteta 45000 tona . Samo u Beču, od prikupljenih 101,920 tona biološkog otpada
dobijen je kompost vrhunskog kvaliteta koji se koristi u zemljoradnji umesto hemijskog
đubriva.
Švajcarska
U 2000.g prikupljeno je preko 641,400 tona bio-otpada koji je prerađen u 107
velikih kompostnih postrojenja kapaciteta od oko 1000t/godišnje. 62% od ukupne
mase prerađeno je u kompostnim postrojenjima otvorenog tipa. Procenjuje se da se
pored ovog broja godišnje preradi i do 300,000t bio-otpada na privatnim kompostnim
mestima.
Slovenija
Slovenija godišnje proizvede oko 6,2 miliona tona otpada, od čega je oko
12% bio-otpad iz poljoprivrede, šuma i drvne industrije. Postoji 13 odlagališta otpada
5
sa mogućnošću separativnog odlaganja otpada. Kompostna postrojenja u Sloveniji
godišnje proizvedu 14000 t komposta, životinjski otpad sa farma koristi se u
energetskim postrojenjima i fabrikama cementa, njihova količina je i do 70,000t
godišnje.
Kompostiranje
Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije. Neophodno je
prisustvo aerobnih mikroorganizama. Ovo faktički znači da je za kompostiranje
neophodno prisustvo vazduha. Finalni proizvod je kompost.
Kompost je stabilan proizvod sličan humusu karakterističnog mirisa zemlje.
Tokom procesa kompostiranja dolazi do stabilizacije biorazgradivog otpada. Kao ulazna
sirovina za kompostiranje ulaze vlažna i čvrsta organska materija, otpad od hrane,
baštenski otpad, papir, kartoni i slično.
Osnovna razlika između procesa kompostiranja i prirodnog razlaganja jeste u
tome što je proces kompostiranja kontrolisan proces. Pored ulazne sirovine neophodno je
prisustvo kiseonik, vode i mikroorganizama. Indikator uspešnosti procesa je razvijanje
toplote u kompostoj hrpi.
Bioplug je mikrobiološki preparat za razgradnju organske materije i
kompostiranje. Doza primene je pri kompostiranju od 0,5 - 1 l/m3 (metar kubni) u
zavisnosti od zbijenosti kompaktnosti mase. Delovanjem Biopluga se ubrzava i
kontroliše kompostiranje. Kompost dobijen primenom Biopluga je bez prisustva
patogenih mikroorganizama (izazivača bolesti) jer se razvijaju temperature od preko 60
stepena celzijusa koje ne pogoduju patogenim organizmima.
7
Najaktivniji organizmi u procesu kompostiranja su bakterije, gljive i aktinomicete.
Ovi organizmi su prisutni u otpacima hrane, zemljište, lišću, otpacima trave.
Kompostiranje je zasnovano na sukcesiji mikrobnih populacija pri čemu uslovi koje
stvara jedna grupa mikroorganizama podstiče aktivnost populacije organizama koja je
nasleđuje.
Različite vrste mikroorganizama su aktivne u različitim fazama kompostiranja.
Mezofilni mikroorganizmi razlažu organsku materiju i povećavaju temperaturu
kompostne smese čime stvaraju uslove za sopstveni rast i razvoj ali istovremeno stvaraju
uslove za razvoj termofilnih populacija. Bakterije su uglavnom najbrojnije u kompostnoj
gomili i razgrađuju lako dostupna jedinjenja (proteine, ugljene-hidrate). Takođe, prisutne
su i azotofiksirajuće bakterije koje vezuju atmosferski azot i inkorporiraju ga u ćelijsku
masu. Gljive imaju važnu ulogu u kompostiranju i to u fazi sušenja komposta, pošto one
podnose uslove sa malo vlage bolje nego bakterije. Takođe, neke gljive imaju enzimske
sisteme koji učestvuju u razlaganju lignina i hitina.
Kompostiranje je dugotrajan proces ali poslednjih godina došlo je do napretka u
tehnologiji kompostiranja unošenjem mikrobnih inokulanata i na taj način ubrzavanja i
usmeravanja procesa kompostiranja. Pored toga primenom selekcionisanih mikrobnih
inokulanata omogućava se dobijanje komposta definisanog i ujednačenog kvaliteta.
Proces kompostiranja
Kompostiranjem zatvaramo prirodni ciklus kruženja materije uprirodi, tj. od
biorazgradivih otpadanastaju vredne organske materije. Na taj način odgovorno i
aktivno učestvujemo u rešavanju problema otpada, tj. sami recikliramo oko jedne
trećine svojih otpadaka. Tako doprinosimo:
smanjenju količine otpada i rasterećenju deponija
smanjenju troškova odlaganja otpada
smanjenju čišćenja tla, vode i vazduha
povećanju plodnosti tla
povećanju plodnosti okoline
Određivanje mesta za kompostiranje
