Koncepcija obavezne rezerve banke
Семинарски рад: Концепт обавезне резерве банке
2
САДРЖАЈ
1. ИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ.................................................................4
2. ПОЛИТИКА ОБАВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ КАО ИНСТРУМЕНТ МОНЕТАРНОГ
2.7. Просечна, равнотежна и оптимална стопа обавезне резерве..................................13
2.9. Предности и недостаци примјене политике обавезних резерви.............................15

Семинарски рад: Концепт обавезне резерве банке
4
1. ИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ
Централне банке користе различите инструменте монетарног регулисања за
спровођење тачно дефинисане монетарне политике. На тај начин, оне у ствари
примјењују одређена средства и методе како би одржале масу и структуру новца на
оптималном нивоу.
Састав инструмената монетарног регулисања може бити веома различит, али њихов
ефекат примјене увијек има исту сврху: да се обезбиједи потребна количина новца у
оптицају, тако да монетарна политика не буде наглашено експанзивна, или снажно
рестриктивна.
Тај инструментаријум се мијењао и разликовао како кроз историјски
развој, тако и од земље до земље, у складу са специфичностима које га одређују. У
зависности да ли је ријеч о развијеном или неразвијеном финансијском систему,
централна банка ће се опредијелити за различит број инструмената. Уколико је ријеч о
развијеној финансијској структури, могуће је спровести ефикасну монетарну политику
уз помоћ једног или неколико инструмената. Међутим, у условима неразвијених
финансијских система, потребно је коришћење већег броја различитих инструмената,
јер централна банка преузима додатне функције за разлику од развијених финансијских
система. Дакле, одлуку које инструменте ће користити у спровођењу монетарне
политике, централна банка доноси на основу степена развијености производних снага,
ширине функција централне банке, институционалних карактеристика економског
система и утврђене монетарне политике.
Уколико се посматра начин на који дјелују, инструменти монетарног регулисања
разврставају се на
директне и индиректне
. У оквиру директних инструмената
најчешће се користе мјере регулисања каматне стопе и мјере регулисања пораста
пласмана банака и других финансијских институција. Краткорочно посматрано,
помоћу ових инструмената, уколико се изврши њихова правилна примјена и контрола,
непосредни циљеви монетарне политике доводе се на жељени ниво. Међутим, ако се
посматра на дуги рок, употреба директних инструмената показује озбиљне недостатке,
јер доводе до слабљења ефикасности финансијских система заједно са сложеном и
скупом административном страном њихове примјене. Индиректни инструменти су
више заступљени у условима развијене привреде земаља тржишне економије, а њихово
дјеловање остварује се, како на тражњу за примарним новцем, тако и на његову
понуду. Ови инструменти свој утицај испољавају преко односа новчане масе и
примарног новца и коришћењем монополског положаја централне банке у погледу
креирања примарног новца.
Поред ове класификације, инструменте монетарне политике можемо подијелити и
на
квантитативне и квалитативне
. Квантитативни инструменти треба да дјелују
само глобално у цијелој привреди, док квалитативни дјелују селективно у погледу
врсте кредита, корисника, намјена, начина коришћења, рокова, камате и сл.
Основни облици квантитативних инструмената у монетарној теорији и политици су:
Политика обавезних резерви,
Политика есконтне и уопште каматне стопе и
Политика отвореног тржишта.
Основни облици квалитативних инструмената монетарне политике су:
Бјелица В., 2001.,
Банкарство-у теорији и пракси
, Stylos, Нови Сад, стр. 90
Семинарски рад: Концепт обавезне резерве банке
5
Регулисање кредита централне банке пословним банкама,
Регулисање услова кредита и
Селективна кредитна политика.
Избор оптималне комбинације монетарних инструмената је веома важна одлука, јер
на тај начин централна банка жели да утиче на циљеве монетарне политике. Међутим,
они не могу да дјелују директно на крајње циљеве, већ индиректно и са значајним
временским кашњењем (од 6 до 24 месеца). Инструменти монетарне политике, такође,
утичу на расположиви кредитни потенцијал пословних банака и њихове резерве
ликвидности, што доводи до смањења или повећања количине новца и кредита у
привреди. Свакако, не треба искључити утицај великог броја фактора, од којих су
најважнији величина националне привреде, развијеност домаћег тржишта и степен
његове отворености.
Централне банке у развијеним тржишним привредама користе шест основних
инструмената за реализовање монетарне политике
:
Стопа обавезних резерви,
Есконтна (дисконтна) стопа,
Операције на отвореном тржишту,
Редисконтне кредите банкама,
Специјалне депозите и
Директивне мјере.
Ђуровић-Тодоровић, Ј., Јовановић, М., Крстић, Б., 2006.,
Монетарни и фискални менаџмент
,
Економски факултет Ниш, стр. 163
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti