UVOD
Preduzeće je uspješno ako zadovoljava potrebe i očekivanja svojih stejkholdera
1
. Ovo
ukazuje na miks zdravog razuma i kompetencija. Potrebno je znati u kojoj mjeri su
zadovoljena očekivanja stejkholdera; zašto, kako i koliko, u protivnom doći će do neuspjeha.
Instinktivno se može odrediti koliko relativno dobro ili loše organizacija funkcioniše,
ali potreban je precizan nalaz. U protivnom dovodimo druge u zabludu ili pogrešno
procenjujemo situaciju.
Menadžeri treba da znaju šta zahteva pažnju i shodno tome šta je potrebno mjeriti.
Često se preduzeća usredsređuju na mjerenje faktora koji se brzo i lako mogu izmjeriti.
Obično su to inputi, resursi i efikasnost kao rezultati, a efektivnost se teže meri. Zadovoljenje
potreba i očekivanja ključnih stejkholdera je kritično za dugoročni prosperitet. Svi kvalitativni
indikatori utiču na dugoročne finansijske rezultate.
Potrebno je tražiti objašnjenja kada su rezultati razočaravajući ili ispod željenog nivoa.
Pažnja se brzo fokusira na neuspjeh, što nije uvek slučaj sa uspjehom. Nije neuobičajno da
menadžeri smatraju uspeh kao rezultat svojih ličnih sposobnosti i brilijantnosti. U stvarnosti
uspjeh može da počiva na sreći i na odsustvu jačeg konkurenta. Ove prednosti su kratkoročne.
Uspjeh se brzo može pretvoriti u neuspjeh.
Neophodno je suočiti se sa stvarnošću. Preduzeća vole da prezentuju rezultate kao
apsolutne brojeve prihode ili profite, mediji izveštavaju naglašavajući svaki rast. Apsolutni
rast u ovom obliku se može koristiti da prikrije prave performanse. Profitabilnost, na primer,
je mnogo značajnija od profita za razumevanje kako preduzeće posluje.
Preduzeća predstavljaju dijelove makroekonomske stvarnosti svake zemlje kao
zajednice. Oni su ustvari organizacioni sistemi koji obavljaju neke od elemenata ciklusa
proizvodnje, a na bazi društvene podjele rada.
Bitna obilježja takvih sistema predstavljaju zbir povezanih elemenata, da su dio nekog
složenijeg sistema tj. ustvari podsistem sistema koji funkcioniše po utvrđenim principima i
pravilima. Funkcionisanje preduzeća je usmjereno prema ostvarenju što boljeg poslovnog
uspjeha kao glavnog cilja i reguliše se organizacijom i uspostavljanjem osnovnih pravila
međusobnog povezivanja svih unutrašnjih i spoljašnjih elemenata.
Poslovanje preduzeća kao organizacionog sistema u vremenu i prostoru sa svim
procesima koji se obavljaju unutar istog, čine ga dinamičkim sistemom. U uslovima sve
intenzivnijeg procesa širenja tržišta i prisustva naglašene konkurencije, ostvarenje konačnog
ekonomskog cilja zahteva od svakog organizacionog sistema posebnu dinamičnost
unutrašnjih procesa.
1
Stejkholderi ( stakeholders) su pojedinci i grupe zainteresovane za uspešnost poslovanja preduzeća.
Mogu uticati ili su pod uticajem organizacije. Klasifikuju se u tri grupe: 1) interni (vlasnici, donosioci odluka,
sindikati i zaposleni); 2) stejkholderi koji se javljaju na tržištu (kupci, snabdevači, konkurenti) i 3) eksterni
(Vlada, finansijske institucije, političke grupacije, trgovinska udruženja). Prema Milićević, V. (1997):
Strategijsko poslovno planiranje, FON, Beograd, str. 67-68.
3
