SEMINARSKI RAD SOCIOLOGIJA
Srđan NARANČIĆ
1
DRUŠTVENO POLITIČKI
UZROCI I KORENI
SAVREMENOG TERORIZMA
UVOD
Terorizam je politički fenomen savremenog društva tj. produžena ruka politike koja
se vodi nekonvencionalnim sredstvim i kao pojava je jedinstvene prirode, posebno je
do izražaja došao u drugoj polovini dvadesetog veka, kada dolazi do ekspanzije
marksističko-lenjinističkih grupa na teritoriji evrope
2
i nacionalističko orijentisanih
grupa na Bliskom istoku
3
i evropi
4
, razvijajući se na osnovama otuđenosti pojedinaca
i grupa, nacionalnim sukobima, tenzijama, zloupotrebi vlasti u zemljama pod vlašću
diktatora i nefunkcionisanju pravnih država.
Terorizam je nepremostiva prepreka na putu razvoja savremenog sveta, on ugrožava
najznačajnije tekovine modernog vremena: demokratiju, slobodu i ljudska prava. U
današnje vreme terorizam je postao pojava, pojam, misao i termin koji je ušao u
svakodnevni život modernog čoveka. Uporedo sa razojem i napretkom čovečanstva,
u tehničkom, materijalnom i kulturnom pogledu, razvija se i terorizam, samo još
bržim tempom. Postoji realna opasnost da se taj razvoj u vidu broja terorističkih
grupa, njihovih ciljeva, sredstava i načina delovanja ubrza u dvadesetprvom veku što
će biti još veći problem za međunarodne sisteme bezbednosti.
Terorizam predstavlja poseban oblik nekonvencionalnog rata, stalno menja po formi,
sadržini, tipovima i oblicima organizovanja, načinima delovanja, tehničkoj
opremljenosti i slično. Terorizam je oružije slabih, on na jeftin način izaziva i nanosi
gubitke mnogo jačem protivniku, pa je zbog toga specifičan oblik ugrožavanja
bezbednosti mnogih država i njenih građana. Terorizam ima za cilj skretanje pažnje
javnosti na stanje, položaj i probleme neke društvene grupe i njihovo stavljanje u
prvi plan, destabilizaciju državne organizacije i razbijanje društvenih poredaka
sirenjem straha i nesigurnosti u najširim slojevima stanovništva.
1
Je student Više tehničke mašinske škole i zaposlen je u preduzeću Progard securitas na poslovima
rukovođenja fizičkim obezbeđenjem.
2
(Brigatta Rosse, 17 Novembar, Baader-Meinhof
).
3
(PLO, Fatah, PFLP, DFLP).
4
(IRA, ETA)
1
DRUŠTVENO POLITIČKI UZROCI I KORENI SAVREMENOG TERORIZMA
DEFINISANjE TERORIZMA
Terorizam danas predstavlja akutni problem celokupne međunarodne zajednice, tako
da bi jasna i precizna definicija samog pojma pomogla u shvatanju , a samim ti i u
borbi protiv ovog zla.
U standardnom određenju, terorizam je takva vrsta nasilja ili pretnja nasiljem koja
teži da izazove strah, a sa ciljem da uputi određenu poruku (najčešće političku) i
skrene pažnju na neku grupu, pojavu ili stanje u društvu
5
.
Krivično pravo pod terorizmom podrazumeva: organizovano, individualno ili
kolektivno nasilje, vršeno iz najrazovrsnijih pobuda, direktnom primenom sile
najrazličitijim sredstvima
6
.
Bilo koji ozbiljan pokušaj razumevanja terorizma mora uzeti u obzir značenje reči
“teror” i “terorisanje”. Latinska reč “terrere” u bukvalnom smislu znači
“prouzrokovati nečije drhtanje”. Opšte rečeno, nekog terorisati znači prouzrokovati
intenzivan, savljađujući strah.
Terorizam kao pojam zastrašivanje-strahovlada prvi put se spominje u Francuskoj da
bi se opisala strahovlada koja je trajala u toj zemlji od 1789. do 1794. godine. Nakon
toga ovaj pojam ulazi u upotrebu i u drugim zemljama sveta. U međunarodnom
pravu ovaj pojam prvi put se spominje na konferenciji o internacionalizaciji
krivičnog prava održanoj 1930. godine u Briselu. Nakon toga, ovaj pojam
odomaćuje se u svetskoj pravnoj i političkoj literaturi, a na zapadu ova pojava je
tretirana na različite načine i iz različitih uglova, što je rezultiralo njenim brojnim
definicijama
7
.
PROBLEMI DEFINISANjA TERORIZMA
Jedinstvena definicija o terorizmu ne postoji. Terorizam kao fenomen nije dovoljno
analiziran niti potpuno shvaćen. Bez obzira na to što se svi slažu da je terorizam
opasna društvena pojava, prisutna u različitim formama, kroz istoriju ljudskog
društva, ni do danas nisu izgrađeni ili usklađeni jedinstveni stavovi o ovom pitanju.
U blokovski podeljenom svetu stalno se iznose nove definicije i teorije o terorizmu,
čini se da svako ima svoju vlastitu definiciju o toj pojavi. Mnogi svetski teoretičari
ulažu značajne napore pri definisanju ovog problema. Zbog čega je sve više
neuspelih pokušaja da se utvrdi svima prihvatljiva definicija terorizma, jedan od
razloga za nenalaženje svima prihvatljive definicije terorizma jeste što je terorizam
postao politički problem u svetu, Zbog toga često dolazi do konfuzije i duplih
standarda (aršina) u pogledu terorizma, što je za jednu zemlju teroristički čin, za
drugu zemlju je politički oblik komunikacije iracionalnih fanatika, ljudi koji sebe
nazivaju “borcima za slobodu”.
SRĐAN NARANČIĆ
5
Bruce Hofmann, Unutrašnji terorizam, 2000: 38
6
Republika, 2001.god. broj 270-271, www.yurope.com
7
www.muslimanskizivot.org
2
