VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
Nastavni predmet: Logistika
Studijski program: Inžinjerstvo zaštite na radu
Seminarski rad
-Koridori Srbije-
PREDMETNI NASTAVNIK:
STUDENT, Br. indeksa.:
Kovačević Dr Miodrag
Nikola Jankov , ZR 9/17
U Zrenjaninu,avgust 2019. god.
KORIDOR 7
Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah pa odatle Dunav
nosi naziv Donau.
Najvažnije luke u ovom koridoru su sledeće: Ulm, Regenzburg, Pasau, Linc, Beč, Bratislava,
Budimpešta, Apatin, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Vidin, Ruse, Đurđu, Braila, Galac, Izmail.
Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU, Dunav je postao “unutrašnji” vodeni put EU. Preko
reke Rajne povezan je kanalima sa Severnim morem i predstavlja direktnu vodenu vezu između
Severnog i Crnog mora . Plovidba i multimodalni transport su mogući na distanci od 3000 km, od
čega je dužina plovnog puta Dunava 2400 km. U slivu Dunava živi oko 115 miliona stanovnika
EU. Obuhvata prostor od oko 800 km
2
. Izračunato je da bi povećanjem kapaciteta na osovini
Crno-Severno more za 30%, oko 5 milijardi tona tereta moglo da se preusmeri na ovaj vodeni
put.
Geografski položaj Republike Srbije obezbeđuje prirodne pogodnosti za intenzivni vodni
transport zahvaljujući rekama (Dunav, Sava, Tisa), kao i mreži kanala, među kojima se ističe
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. Tokom proteklog perioda, transportna infrastruktura i unutrašnji
vodni transport su dospeli u veoma teško stanje usled različitih spoljnih i unutrašnjih faktora. U
periodu od početka 1990-tih do 2000. godine međunarodne sankcije koje su uvedene Srbiji su
imale značajan uticaj na njen industrijski i ekonomski razvoj. Posledica toga je da je održavanje
mreže unutrašnjih plovnih puteva dospelo na najniži nivo. Zapravo, svi vidovi transporta bili su
na veoma niskom nivou i trpeli su štete usled nedostatka finansiranja i neodržavanja zbog
opadanja industrijske proizvodnje i ekonomskih poteškoća. Jasno je da svoj izuzetan geografski
položaj i Dunav, panevropski "Koridor 7", Srbija do danas nije uspela da u punoj meri iskoristi.
Vodni transport u Srbiji čini svega 4,7% od ukupnog saobraćaja, što svedoči da u tom segmentu
bitno zaostajemo za zemljama EU, u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15%. Najbolji
primer je Holandija, u kojoj vodeni saobraćaj čini čak preko 40% ukupnog saobraćaja. Preduzeća
u delatnosti saobraćaja unutrašnjim plovnim putevima Srbije raspolagala su krajem 2008. godine
sa oko 400 plovnih sredstava, raspoloživog kapaciteta oko 404.000 tona i ukupne snage oko
60 000 kW. Preko 77% čine plovila za prevoz suvog tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnog
tereta. Stanje rečne flote je loše zbog nepovoljne starosne strukture i tehnološke zastarelosti. Od
1995. godine nije izgrađeno ni jedno plovilo. Kod potiskivača samo je 7,1%, a kod tegljača 5,7%
plovila izgrađeno u poslednjih 20 godina. Kod samohodnih brodova ovaj odnos iznosi 1,4%.
Koridor 7, koji spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnim morem i deo je
Jugoistočne multimodalne ose, pogranična je reka i protiče preko teritorije Republike Srbije u
dužini od 588 km. U cilju aktivnijeg učešća naše zemlje u projekat razvoja panevropskog vodnog
"Koridora 7", reke Dunav , Evropska agencija za rekonstrukciju je finansirala izradu Master
plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine, koji predviđa da se do tada rečni saobraćaj
kod nas poveća čak četiri puta, odnosno da bi na plovnim putem Srbije trebalo da se realizuje
30% ukupnog saobraćaja.
Generalni Master plan za unutrašnji vodni transport je prikazao, da postojeće stanje sistema
vodnog transporta u Republici Srbiji zahteva hitne akcije, u cilju brže obnove nivoa saobraćaja i
to kroz: obnovu oštećenih objekata, uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, olupina i
ruševina iz vodnih tokova, rehabilitaciju / revitalizaciju plovnih puteva i lučkih objekata, što će
dovesti do odvijanja bezbedne plovidbe, odnosno rehabilitacije mreže unutrašnjih plovnih puteva
i razvoj luka. Master plan za Unutrašnji vodni transport identifikovao je četiri grupe razvojnih
projekata (prema prioritetnim rečnim tokovima): Dunav, Sava, Tisa i kanal DTD. Investicioni
troškovi i troškovi održavanja razvojnih projekata u vodnom transportu izvedeni su iz Master
plana za unutrašnji vodni transport. Od 81 projekta, vrednosti 344 mil EUR-a, 29 projekata u
iznosu od 241 mil EUR-a odnosi se na Dunav.
Prioritetni projekti:
*Implementacija Rečnih informacionih sistema u Srbiji, jedan od najznačajnijih projekata
proisteklih iz Master plana jesu i uvođenje Rečnih informacionih servisa na Dunavu,
najsavremenije tehnologije praćenja i nadgledanja plovidbe na rekama. Direkcija za unutrašnje
plovne puteve "Plovput" je u periodu 2005-2008. sopstvenim sredstvima realizovala pilot
projekat uvođenja RIS-a na delu Dunava u dužini od 200 km
*Hidrotehnički radovi na kritičnim sektorima reke Dunav
* Uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava
* Izgradnja novog Žeželjevog mosta u Novom Sadu
* Vađenje potopljene flote iz II svetskog rata
*Rekonstrukcija prevodnica na Đerdapu
Realizacijom programa i projekata datih u Transport Master planu stvoriće se povoljni uslovi za
bezbedno odvijanje saobraćaja i povećanje obima prevoza na unutrašnjim plovnim putevima. U
narednom periodu planira se dalji razvoj pristanišne mreže na Dunavu, koji će obuhvatiti
proširenje i modernizaciju pretovarnih i skladišnih kapaciteta, poboljšanje organizacije rada i
druge aktivnosti. Značajnu ulogu u intenziviranju unutrašnjeg vodnog saobraćaja na Dunavu
imaće pristaništa u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu i Prahovu, koja će prerasti u robno-
transportne centre. Planira se dalji razvoj pristaništa Apatin, Bogojevo, Bezdan, Bačka Palanka,
Smederevo i Kovin. Ukoliko bi se izgradile plovidbene i hidroenergetske stepenice na Dunavu
nizvodno od naše teritorije, bio bi omogućen pristup rečno-morskih brodova nosivosti do 5 000t
do Beograda, koji bi u perspektivi postao rečno-morska luka. Pristup rečno-morskih brodova bi, u
daljoj budućnosti, bio moguć sve do Bogojeva, ako se kanališe i sektor Dunava uzvodno od
akumulacije hidroelektrane"Đerdap".
KORIDOR 10
Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju,
koji povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku.
Ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim
sistemom Evropske Unije, sa tedencijom dalje modernizacije kako bi Srbija bila spremna da se
pridržava sdandardima Evropske Unije u oblasti transporta. Realizacijom projekta “koridor 10”
bilo je planirao da se dođe do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, da se unapredi nivo usluga,
olakšaju se međunarodni trgovinski tokovi, kao i transport putnika.
Glavni krak koridora 10 jeste Salzburg - Ljubljana – Zagreb – Beograd – Niš – Skoplje – Veles –
Solun. Postoje jos četiri kraka, a to su:
Grac – Maribor – Zagreb
Budimpešta – Novi Sad – Beograd
Niš – Dimitrovgrad – Sofija – Istanbul – preko koridora 4
Veles – Prilep – Bitolj – Florina – Igumenica
Rad na koridoru 10 bio je organizovan u 4 projekta:
Projekat Sever (od Horgoša do Novog Sada)
Projekat Jug (od Niša do južne srpske granice)
Projekat Istok (od Niša do granice sa Bugarskom)
Projekat Obilaznica Beograda
