Korporativna kultura

1. UVOD

Uslovi u kojima se danas posluje vrlo su složeni i dinamični. Određeni su različitim procesima, a pre svega procesom globalizacije, ekspanzijom informatičko-telekomunikacionih tehnologija i oštrom konkurencijom. Da bi jedna kompanija zadržala svoje pozicije i poboljšala ih, mora brzo i efikasno da reaguje na promene i uslove poslovanja te stoga vodeće, dobro organizovane kompanije, uspevaju da ostanu u vrhu i uspešno posluju u aktuelnom poslovnom okruženju.
Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
Generalno posmatrano, moralne i etičke vrednosti spadaju u osnovne pretpostavke postajanosti građanskog društva i kriterijumi uspostavljanja preduzetničke ekonomije i funkcionisanja inovativnog preduzetništva. Stoga se društveni moral i etika sa društvenog nivoa transformišu na mikro nivo, tj. u osnovne vrednosti orjentacije preduzeća, determinisani preduzetničkom vizijom i poslovnom misijom kao korporativni identitet.

Uslužne delatnosti danas doživljavaju sve veću ekspanziju , dolazi do jačanja integracionih odnosa na makro i mikro nivou, proširuju se obim i struktura međunarodne razmene. Nude se raznovrsnije i kvalitetnije usluge, informacije omogućavaju više znanja o ponudi dok tražnja postaje homogenija.
Konkurencija je postala neizbežna i sve snažnija, tehnološke promene sve brže, barijere na tržištima sve veće, javljaju se i novi izvori ponude po nižim cenama… Koncept ekonomske povezanosti i fenomen globalizacije postaje sve prisutniji i na našim prostorima.
Ovi i neki drugi procesi, dovode do povećanja zahteva za modernizacijom uslužne delatnosti. Svaka promena preduzeća i njegove strukture zahteva menjanje ukupnog ponašanja menadžmenta i zaposlenih, zajedničkih shvatanja , verovanja , stavova, pretpostavki i vrednosti. Njihovo ponašanje ima uticaj na svaki aspekt operacija i organizacionih i eksternih odnosa. Novi procesi u organizaciji današnjice zahtevaju stvaranje drugačije kulture , obzirom da tradicionalna kultura organizacije ne može opstati u dinamičkoj, konkurentskoj sredini.
Za uspešno ponašanje zaposlenih nije ništa manje važno od znanja i sposobnosti. To se posebno odnosi na uslužne organizacije. Usluga uvek znači i interakciju iz koje proizilazi emotivna reakcija klijenata/korisnika, koja je presudna za njegovu odluku pri izboru davaoca odluke. Shodno tome- ponašanje izražava naš odnos prema poslu, preduzeću u kojem radimo, kao i prema korisniku usluga. Svojim ponašanjem na radu okolini šaljemo određane poruke, koje jasnije govore nego reči.
Pored ovoga, itekako treba uzeti u obzir i faktore koji determinišu korporativnu kulturu, a pre svega vrednosti, stavove i pretpostavke koje dele svi zaposleni. Ipak, svi smo mi ponekad žrtve određenih ustaljenih pravila ponašanja, zbog čega se kulturna prilagodljivost zaposlenih u celini javlja kao veliki problem. Shodno toj činjenici, pitanju korporativne kulture kao značajnoj varijabli organizacionog ponašanja u svim oblicima preduzeća treba posvetiti naročitu pažnju jer predstavlja i značajan faktor uspeha kome svakako svi teže.
Cilj rada je da se pojasni šta se podrazumeva pod pojmom korporativna kultura, koji su to elementi koji je sačinjavaju, koje vrste korporativne kulture postoje, koji su njeni simboli i kako ona utiče na poslovanje preduzeća.