Kriminologija

1. O INTERESOVANJU ZA ZLOCIN

Medju pojavama koje nas okruzuju,, zlocin ima posebno mesto. Jos u najstarijim istorijskim izvorima srecemo se sa raznim ponasanjima koja su narusavala osnovne vrednosti na kojima je pocivala ljudska zajednica. Od Biblije, preko Hamurabijevog zakonika i rimskog Zakona dvanaest tablica, pisani tragovi covekovog postojanja ukazuju na vec formiranu svest o opasnosti od nekih delatnosti i potrebe da se drustvo od njih zastiti. Pitanje zasto ljudi nanose zlo jedni drugima predstavlja jednu od vecitih tema na koju su svoj odgovor pokusali da daju kako religija i literature, tako i filozofija i nauka. Niz disciplina pokusalo je da odgovori na pitanja vezana za zainteresovanost ljudi za kriminalitet, ali cini se da je socijalna psihologija dala najpotpunije objasnjenje. Ona sazima sve faktore interesovanja obicnih ljudi za kriminalitet u cetiri grupe:
1. Emocionalno interesovanje – predstavlja cudan spoj straha od zlocina, zelje za osvetom zbog ucinjenog nedela i nemirnih avanturistickih zelja u coveku
2. Opasnost za ustaljeni poredak etickih i drugih drustvenih vrednosti – Njegov porast jedan je od najznacajnijih kriterijuma poremecaja u drustvu koji se manifestuje u krizi pravnog sistema i morala
3. Kriminalitet nas ne moze ostaviti ravnodusnm i zbog cinjenice da predstavlja znacajan ekonomski teret za zajednicu – tj. cena kriminaliteta je izuzetno visoka. Pri tom, ne misli se samo na materijalnu stetu nastalu ucinjenim krivicnim delom, vec in a sve troskov koje zajednica snosi za izdrzavanje velikog i skupog pravosudnog organa.
4. Interesovanje za kriminalitet postoji i zbog toga sto proucavanje licnosti i zivotnog puta zlocinca prrredstavlja koristan izvor za bolje razumevanje ljudi i njihovih postupaka.

2. OSNOVNI POJMOVI U KRIMINOLOGIJI

KRIMINALNI FENOMEN je najopstiji pojam i sluzi kao zajednicki naziv koji obuhvata delo i njegovog ucinioca, zrtvu, kriminalitet i reakciju do koje takva ponasanja dovode.

ZLOCIN je pojedinacno kriminalno ponasanje (cinjenje ili necinjenje). Uobicajeno, zlocin se odredjuje kao akt kojim se krsi krivicni zakon.

KRIMINALITET je ukupnost svih zlocina u odredjenom vremenu i prostoru. Za razliku od zlocina, on je masovna pojava. On moze biti primarni (vrsenje kaznjivog dela prvi put) i sekundarni (ponovno vrsenje dela).

SOCIJALNA DEVIJACIJA je krsenje jedne drustvene norme ponasanja. I devijantnost moze biti primarna (kao posledica razlicitih psihickih i drustvenih faktora) i sekunarna (predstavlja ponasanje socijalnog devijanta ciji su zivot i identitet odredjeni odstupajucim ponasanjem).

DELIKVENCIJA oznacava ukupnost u pravnom sistemu zabranjenih dela – delikata (kod nas su to krivicna dela, prekrsaji, privredni prestupi i disciplinske krivice).

KRIMINALAC (ZLOCINAC) je lice koje karakterise kriminalna karijera, koju vrezujemo za ucvrscivanje kriminalnog identiteta i habituelni karakter kriminalne aktivnosti.

PRESTUPNIK je lice cije delo je plod situacionih cinilaca, a ne deo kriminalne karijere ni uobicajene aktivnosti.
KRIMINALIZACIJA – Razlikuje se individualna i socijalna kriminalizacija. Indivisualna kriminalizacija ili kriminogeneza je process nastajanja kriminalca cija je zavrsnica vrsenje zlocina od strane tog lica. Socijalna kriminalizacija je samo drugi naziv za krivicno pravni process u kome od drustva odredjeni subjekti se oznavaju kao kriminalno.

ZRTVA ZLOCINA je osoba, organizacija ili pravni poredak koji su ugrozeni, povredjeni ili unisteni krivicnim delom.

VIKTIMIZACIJA tj. viktimogeneza je proces u kome neko ili nesto postaje zrtva.

VIKTIMITET je ukupnost kriminalnih viktimizacija u odredjenom vremenu i prostoru

NEFORMALNA SOCIJALNA KONTROLA je skp mera kojima drustvo svoje clanove podstice na konformizam (prihvatanje opstepotvrdjenih i prihvacenih normi ponasanja).

FORMALNA SOCIJALNA KONTROLA je oznaka za delatnost zvanicnih organa krivicno pravnog progona koji zakonske norme stvaraju, tumace i primenjuju.
3.PODELA DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE PO OBIMU, PODELA PREMA ZNACENJU SPORENJA

PODELA DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE PO OBIMU
SIRE ODREDBE – Ova gledista dominirala su pocetkom razvoja kriminologija al ii danas imaju svoje zastupnike. Kriminologija se shvata pre, kao zajednicki naziv za vise disciplina, no kao samostalna nauka. Unutar ove koncepcije, Gasin razlikuje tri orijentacije:
1. Prema najsiroj orijentaciji, ciji je najznacajniji predstavnik Feri, kriminologija je genusni pojam za sve krivicne nauke.
2. Pripadnici austrijske enciklopedijske skole (Gros, Grasberger, Selig) zastupaju misljenje da medju krivicnim naukama postoje samo dve: krivicno pravo koje se bavi normativnom i kriminologija koja se bavi realnom stranom kriminalog fenomena.
3. Klasicna americka skola je zastupala sire stanoviste. Najznacajniji predstavnici su Sutherland i Cressey. Po njima, kriminologija je zajednicki naziv za ti discipline a to su sociologija krivicnog prava, kriminalna etiologija i penologija.
Sire glediste je uticalo na razvijanje novih smerova u ovoj nauci. Zahvaljujuci njemu otvorene su nove oblasti istrazivanja jkao sto je primenjena kriminologija i viktimologija.
UZE ODREDBE – Ono u cemu su zastupnici uzeg shvatanja saglasni je potreba da ovu nauku kao pozitivnu i eksperimentalnu razlikujemo od krivicnog prava. Po njima iskljucivi cilj kriminologije je izucavanje etiologije i dinamike kriminalnih ponasanja, cime se polje izucavanja odvaja i od sociologije krivicnog prava i pravosudja s jedne strane, kao i kriminalne politike, penologije i kriminalistike s druge strane. Narocito se insistira na na razlikovanje kriminologije kao ciste nauke od kriminalne politike kao primenjene (Stefani, Lavaseur, Jambu). Druga, uza koncepcija je ona o kriminologiji kao primenjenoj nauci koja je nesto drugo od krivicnog prava, kriminalistike i penologije (Pinatel).