Kriptografija

1. UVOD

Kada komuniciramo s nekim, često ne želimo da ta komunikacija bude prisluškivana, ali uvek postoji mogućnost presretanja ili čak izmene naše, originalne poruke.
Prisluškivanje je vrlo teško sprečiti, pa ko god želi poslati poverljivu poruku, mora je zaštititi na drugi način. Jedan od načina zaštite je šifriranje poruke, tako da je može razumeti samo onaj kome je namenjena.

2. OSNOVNI TERMINI

KRIPTOGRAFIJA je nauka „tajnog pisanja“ , tj. nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. To je i nauka čuvanja informacija u onoj formi koja će biti čitljiva samo onima kojima je namenjena dok će za ostale biti neupotrebljiva. Kada se lične, finansijske, vojne ili informacije državne bezbednosti prenose sa mesta na mesto, one postaju ranjive na prisluškivačke taktike. Ovakvi problemi se mogu izbeći kriptovanjem (šifrovanjem) informacija koje ih čini nedostupnim neželjenoj strani. Sama reč kriptografija potiče od grčke reči kryptos što znači skriveno, i reči graf što znači pisati, tako da u prevedenom značenju kriptografija predstavlja učenje o skrivenim pisanim informacijama.

Postoji razlika između termina kriptografija, kriptologija i kriptoanaliza:
° Kriptografija je nauka koja se bavi svim aspektima sigurnosnog transporta podataka kao što su na primer autentifikacija (web,lokalne mreže i sl.), digitalni potpisi, razmena elektroničkog novca.
° Kriptologija je uopštena nauka o kodovima i šiframa. Kriptologija je grana matematike koja se bavi matematičkim načelima, te matematičkim sprovođenjem kriptografskih metoda.
°Kriptoanaliza je nauka o dešifrovanju kodova i šifara.

Osnovni zadatak kriptografije je omogućavanje dvema osobama (pošiljalac i primalac) da komuniciraju preko nesigurnog komunikacijskog kanala ( telefonska linija, kompjuterska mreža,  …) na način da treća osoba (njihov protivnik) ne može razumeti njihove poruke.

3. ŠIFRA I KOD.ŠIFROVANJE

U kriptografiji, šifra je algoritam za šifrovanje i dešifrovanje – serija precizno definisanih koraka koji slede jedan za drugim. U netehničkoj upotrebi, šifra i kod predstavljaju isti termin, ali profesionalci razlikuju ŠIFRU i KOD.
° Šifra predstavlja zamenu slovo-za-slovo.To je transformacija simbola u simbol, bez razmišljanja o lingvističkoj strukturi poruke. Reč šifra potiče iz francuskog jezika, fr. cifre – brojka, tajni znak, odnosno iz arapskog arap. صفر, şafira – prazno, şifr – nula, ništa.
° Kod je zamena reči ili fraze sa rečju, brojem ili simbolom. Međutim, kod ima dosta nedostataka, kao što su osetljivost na kriptoanalizu i teškoće u baratanju glomaznim knjigama kodova. Zbog toga je kod zapostavljen u modernoj kriptografiji, a šifra je postala dominantna tehnika.
Šifra i digitalni potpis su kriptografske tehnike koje se koriste da bi se očuvali bezbednosni servisi. Osnovni element koji se koristi naziva se šifarski sistem ili algoritam šifrovanja. Svaki šifarski sistem obuhvata par transformacija podataka, koje se nazivaju šifrovanje i dešifrovanje.
Šifrovanje je procedura koja transformiše originalnu informaciju (otvoreni tekst) u šifrovane podatke (šifrat ili kriptogram). Obrnut proces, dešifrovanje, rekonstruiše otvoreni tekst na osnovu šifrata. Prilikom šifrovanja, pored otvorenog teksta, koristi se jedna nezavisna vrednost koja se naziva ključ šifrovanja. Ključ mora da se izabere pre šifrovanja poruke. Transformacija za dešifrovanje koristi ključ dešifrovanja. Broj simbola koji predstavljaju ključ (dužina ključa) zavisi od šifarskog sistema i predstavlja jedan od parametara sigurnosti tog sistema.
Kodiranje poruke tj.postupak pretvaranja originala( čistog teksta ) u nečitljiv oblik je enkripcija. Postupak dekodiranja poruke,tj. vraćanja poruke iz njenog enkriptiranog oblika u originalni oblik naziva se dekripcija.