Krivicno delo trgovina ljudima i socijalna kontrola

Uvod:
U 21. veku, dobu koje nosi globalizaciju, lokalne ratove, terorizam, probleme održivog razvoja, posebne probleme za države koje su u fazi pristupanja državnih integracija, veliki izazov je borba protiv trgovine ljudima. Trebalo bi da je čovečanstvo sa ovim raskrstilo još pre nekoliko vekova ili decenija kada je ropstvo bilo legalno i uobičajeno u nekim delovima sveta, od antičkih vremena pa do doba kolonijalizacije. Medjutim, lovci na ljude i dalje opstaju u savremenim tokovima života, a sve u trci za profitom. Ekonomska kriza uslovila je činjenicu da je trka za novcem iza sebe ostavila moralne vrednosti, pa su žrtve opet oni najranjiviji – žene i deca iz siromašnijih krajeva planete. Raskol izmedju bogatih i siromašnim u mnogim državama je u vidu velikog jaza, kao i sam raskol medju regionima sveta. Možda se može reći da su vladanje nepravde i nesolidarizma, problemi nezaposlenosti i drugi tekući problemi mnogih zemalja, u politici država, trgovinu ljudima stavili na neko od poslednjih mesta na listi prioriteta.
Zato je važna javna svest, edukacija, napori državnih struktura, ali i negovanje porodičnih vrednosti, uvažavanje ljudskih prava i globalni pristup u rešavanju ovog akutnog problema.
Određivanje osnovnih odredbi trgovine ljudima, utvrdjivanje trenutnog stanja na globalnom nivou i tendencija, objašnjenje glavnih ruta trgovine ljudima, sistematizacija faktora koji utiču na rast trgovine ljudima i izloženost ljudi, faktori rizika i utvrdjivanje najugroženijih grupa.
Statistički podaci iz Srbije i iz sveta i mehanizmi borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji.
Smernice za efikasnije držanje pod kontrolom trgovine ljudima.
Ukazivanje na činjenice od krucijalnog značaja u fenomenu trgovine ljudima. Prikaz postojećih mehanizama borbe sa osvrtom na nedostatke.

Trgovina ljudima kao jedna od najisplativijih kriminalnih aktivnosti
Trgovina ljudima jedna je od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca. procenjuje da su zarade trgovaca ljudima kreću u rasponu od nekoliko milijardi pa do 60 ili čak 500 milijardi dolara godišnje, a, statistički posmatrano, vrlo mali broj njih završi na sudu i bude osuđeno na visoke zatvorske kazne.
Problem trgovine ljudima veoma je složen kao i posledice koje nanosi pojedincima i celom društvu. Trgovina ljudima najviše pogađa nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita žrtava. Među državama destinacijama su i ekonomski razvijenije zemlje. Zemlje porekla su uglavnom slabije razvijene zemlje istočne i jugoistočne Evrope, dok su najčešće destinacije ekonomski razvijene države zapadne i severne Evrope.
Termini „zemlja porekla”, „zemlja tranzita” i „zemlja destinacije” nisu apsolutne kategorije – jedna država može, u konkretnim slučajevima, imati različite uloge. Takođe, ekonomska razvijenost i bogatstvo zemlje destinacije se ne mogu posmatrati ne zavisno od situacije u zemlji porekla. Iako je problem trgovine ljudima usko povezan sa drugim socijalnim problemima, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, nepismenost, društvena isključenost, rodna diskriminacija, nasilje nad ženama i decom, uglavnom se tretira kao izolovana pojava.
Broj žrtava, odnosno obim i karakteristike trgovine ljudima gotovo je nemoguće utvrditi sa apsolutnom tačnošću. Ovo posledica nepostojanja zajedničkih kriterijuma svih aktera u borbi protiv trgovine ljudima za identifikaciju žrtava i nepostojanja objedinjenog sistema sakupljanja podataka, koji bi se primenjivao uz obavezu poštovanja privatnosti i identiteta žrtava.