Krivicnoprocesne stranke-Okrivljeni

Uvod

Kao stranke u krivicnom postupku javljaju se ovlasceni tuzilac i okrivljeni. U svojstvu ovlascenog tuzioca, kao nosioca funkcije opruzbe, u nasem krivicnom postupku javljaju se, u zavisnosti od vrste i tezine krivicnog dela, javni tuzilac, osteceni kao supsidijarni tuzilac i osteceni kao privatni tuzilac. Okrivljenii kao nosilac funkcije odbrane je lice protiv koga se vodi krivicni postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo.
 

 
Okrivljeni

 Pojam i osnovna obelezja okrivljenog

Okrivljeni je fizicko lice protiv koga se vodi krivicni postupak zbog postojanja dokaza na kojima se temelji osnovana sumnja da je to lice ucinilo krivicno delo koje je predmet postupka, a pri tom okrivljeni u krivicnom postupku ima pravo na odbranu i duznost prisustvovanja postupku, a na njega se tokom celog krivicnog postupka odnosi pretpostavka nevinosti. Okrivljeni nije samo procesni subject, vec je takodje i dokazno sredstvo. Sasmo okrivljeni je izvor dokaza odn. moze biti izvor dokaza, ako se brani na aktivan nacin, a njegovo saslusanje, kao vrsta dokazne radnje je dokazno sredstvo. Saslusanjem se izvode dokazi, a iskaz koji je okrivljeni dao u krivicnom postupku, sluzi kao dokaz. Samo covek odn. fizicko lice moze da bude okrivljeni, jer samo on, prema resenju naseg krivicnog zakonodavstva moze uciniti krivicno delo. U mnogim zakonodavstvima postoje i odredjeni oblici krivicne odgovornosti pravnih lica koje u nasem pravnom sistemu mogu odgovarati samo za privredne prestupe i prekrsaje, sto je poseban oblik deliktne odgovornosti.
U Zakonu o krivicnom postupku se kada je u pitanju lice protiv koga se vodi krivicni postupak odn. preduzimanju odredjene radnje od strane sluzbenih aktera krivicne procedure ili pretkrivicnog postupka razlikuju odredjeni pojmovi.

1)    Osumnjiceni
2)    Okrivljeni (okrivljeni u uzem smislu)
3)    Optuzeni
4)    Osudjeni
5)    Okrivljeni kao opsti pojam (okrivljeni u sirem smislu)