Саджај:

     Увод…………………………........……….……………….….......... 3

1.Врсте кризног менаџмента……..…......…….……………........... 3
2.Појам транзиције и настанак…………………………………….4
3.Tранзиција у Србији.......................................................................5
4.Kризни менаџмент у Србији..........................................................6
5.Искуство Балтичких земаља..........................................................7
5.1. Искуство Литваније....................................................................8
5.2.Oбрасци доношења одлука у кризним ситуацијама………….8
Закључак…………………………………………………………….9
Литература………………………………………………………….10

  

                                                                                 -2- 

Увод

Данашње дрштво се назива друштво ризика због вандредних ситуација, криза, катастрофе 
које носе са собом разне последице. Ови догађаји захтевају максимално ангажовање 
локалне самоуправе, а можда чак и државе, и стављају на испит политичаре и њихову 
способност да што пре врате друштво у нормално функционисање.

1

Менаџер као вештина је 

постизање циљева које друге особе  остварују.Менаџер подразмева четри основне функције: 
планирање, организовање, вођење и котролу пословања. Кризни менаџмент обухвата 
припрему, организовање, мере и распоређивање ресурса за савлађивање кризе.Под појмом 
кризе подразумева одступање од нормалног поредка ствари. Она је дуго схваћена као 
производ више силе или божије воље па су се људске активности у случају кризе сводиле на 
магијске ритуале. Развојем науке људи настоје да објасне појам кризе и успоставе што бољи 
систем да управљење кризом. Кризни менаџмент као начно теоријска дисциплина и 
рационално осмишљена пракса појавила се у другој половини ХХ. века у свери политике, 
нпр. Кубанска криза.У протеклих неколико деценија менаџмент је доживео огромну 
популаризациу и присутан је у свим областима човековог стваралаштва, без менаџмента и 
менаџера данас не можемо замислити ни једну област нити било какав подухват. Али 
менаџмент као појам још увек ствара недоумицу већини теоретичара, а и менаџерима 
практичарима због тога различити аутори појмовно одређују менаџмент на различите 
начине, за једне то је посао који менаџер обавља у оквиру неког пословног система, за друге 
то је занимање, трећи га третирају као научну дисциплину која има за циљ да систематизује 
потребна знања из менаџмента и да заинтересоване потенцијалне менаџере припреми за 
изазове менаџерског деловања.
Менаџмент као појам који се користи у свим областима људског деловања своју примену 
има у новијем периоду који се везује за период од неколико деценија уназад. То је појам 
који је настао у Америци и из америчког говорног подручија. Његова непреводљивост на 
друге језике, па чак и на енглески који се користи у Великој Британији, даје му посебну 
дозу мистичности и загонетке коју многи покушавају да одгонетну.
Изворно значење речи менаџмент потиче са америчког говорног подручија и интезивно се 
помиње почетком прошлог века. Овај појам је изведен из енглеске речи „mo manare“ што у 
преводу значи савладати или водити (владати ситуацијом). Из те чињенице и произилази 
пракса са наших простора да се ова област поистовећује са управљањем и руковођењем.
Данас је веома заступљен кризни менаџмент, јер велики број земље покушава да пређе из 
једног облика власти у други. Тај процес се назива транзиција.

Врсте кризног менаџмента

У пословном веку предузеће може предвидети кризну ситуацију. Има два избора, да се 
припреми за брзо и ефикасно реаговање на изненадну појаву кризе или да реагује пре него 
што се криза стварно догоди.
На основу начина спречавања кризе, кризни менаџмент се дели на:

1

 Mилашиновић С. ,,Кризни менаџмент у историјској перспективи” Београд 2011, стр. 148

                                                                    

-3-

background image

Želiš da pročitaš svih 9 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti