7) kolektivni (oni proizvode pravna dejstva za sva lica koja pirpadaju odredjenoj grupi
koja je ugovor zakjučila) i individualni (zaključuju se na bazi opštih uslova i odredbi koje
su predviđeni kolektivnim ugovorom a od strane pojedinca koji pripada kolektivu), 8)
generalni (ovo je ugovor izvršava se kroz jedan duži vremenski period) i posebni (ovim
ugovorom preciziraju se elementi iz generalnog ugovora a na jedan kraći vremenski
period), 9) aleatorni (ugovor kod kojih u momentu zaključenja nije poznato koja će strana
iz ugovora nešto dobiti ili izgubiti) i komutativni (kod njega je u momentu zaključeja
ugovora za obe ugovorne strane poznata visina i uzajamni odnos prestacija), 10) ugovori
sa trenutnim izvršenjem (kod njega se obaveze izvršavaju odjednom tj. u jednom
trenutnu) i ugovori sa trajnim izvršenjem (kod njih se izvršenje obaveza sastoji iz više
davanja ili propuštanja), 11) jednostrano obavezni ugovori (na osnovu njih obaveza
nastaje samo za jednu ugovornu stranu) i dvostrano obavezni (kod njih se stvaraju
uzajamne obaveze za obe ugovorne strane), 12) konsesualni (nastaju i proizvode pravno
dejstvo po osnovu same činjenice da je postignut sporazum izmedju ugovornih strana o
bitnim elementima iz ugovora) i realnim (kod njih je pored punovazne saglasnosti volja
potrebno da se preda i odredjena stvar koja je predmet ugovora), 13) ugovori u korist
ugovorenika (ovde ugovorne strane zaključuju ugovor u svoju vlastitu korist) i ugovori u
korist trećih lica (jedna od ugovornih strana preuzima obavezu u korist lica koja nisu
ugovorna strana, 14) samostalni (on postoiji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od
drugog ugovora) i akcesorni (nepostoje samostalno već zavise od nekog drugog ugovora),
15) pred ugovor (njime se podrazumeva obaveza da se u određenom vremenskom
periodu zaključi drugi ugovor čiji su bitni elementi ugovora već odredjeni) i glavni
ugovor (kojim se naziva zaključenje tog drugog ugovora).
1
UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI ROBE UOPŠTE
To je osnovni posao u trgovini, bez koga se ona ne može zamisliti i s kojim stoje u
vezi svi ostali poslovi robnog prometa.
On ima veliku ulogu ne samo u untrašnjem nego i u spoljnotrgovinskom prometu.
Zbog važnosti kupoprodaje za međunarodni robni promet u novije vreme javila su se nas-
tojanja za unifikacijom pravila o kupoprodaji robe i usvajanjem jednog međunarodnog
zakona.
U radu na unifikaciji koji bi imao opšti značaj najvažniji je bio posao izrada jedno-
obraznog zakona o međunarodnoj kupoprodaji telesnih pokretnih stvari, koji je donet u
Hagu 1964. g. Rad na izradi ovog zakona započeo je još pre drugog svetskog rata
Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava u Rimu, koji je izradio dva projekta
zakona. NJegov rad nastavila je specijalna komisija imenovana od strane tzv. Haške
konferencije za kupoprodaju i ona je 1956. g. izradila novi projekat Jednoobraznog
zakona. Posle prikupljenih mišljenja od vlada zainteresovanih država u aprilu 1964. g.
sazvana je međudržavna konferencija, na kojoj je učestvovao velik broj država medu
njima i naša država. Na toj konferenciji izrađena su dva jednoobrazna zakona i to:
Jednoobrazni zakon o međunarodnoj kupoprodaji telesnih pokretnih stvari i Jednoobrazni
1
Prof. Dr. Stevan Lili
ć
, Upravno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu str 174
4
zakon o zaključivanju ugovora o međunarodnoj kupoprodaji telesnih pokretnih stvari,
kao i dve konvencije putem kojih će ratifikacijom ili pristupanjem pojedine države moći
da unesu ova dva zakona u svoj nacionalni pravni sistem. Konvencije su stupile na snagu
u avgustu 1972. g., jer ih je rat-ifikovao dovoljan broj država (naša zemlja ih nije
ratifikovala). Inače, Jednoobrazni zakon o međunarodnoj kupoprodaji ograničio se samo
na regulisanje obaveza koje iz ugovora o kupoprodaji nastaju između prodavca i kupca,
ne ulazeći u pitanje dejstva ugovora na svojinu prodate stvari, niti u pitanje valjanosti
ugovora odnosno njegovih klauzula, dokje pitanje zaključenja ugovora, kao što smo
videli, regulisano posebnim jednoobraznim zakonom.Komisija Ujedinjenih nacija za
međunarodno trgovačko pravo (tzv. Uncitral) preuzela je na sebe reviziju Haških zakona
i u Beču je 11. aprila 1980. g. done-ta nova konvencija tzv. Konvencija Ujedinjenih
nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, koja treba da zameni Haške zakone. Ova
nova konvencija zamenjuje oba Haška zakona tj. obuhvata i zaključivanje ugovora i
odnose iz same kupoprodaje.
2
Treba primetiti da i sama kodifikacija trgovačkog prava nosi donekle karakter
regionalne kodifikacije. Nekoliko velikih zakona služilo je za uzor pri izradi zakona u
drugim zemljama - francuski Code de commerce od 1807. g., Opšti nemački trgovinski
zakonik od 1861. g., nemački Trgovinski zakonik od 1887. g., engleski
Zakon o kupoprodaji dobara od 1893. g., tako da je stvoreno nekoliko područja sa
sličnim zakonodavstvom: romansko, srednjeevropsko, germansko, anglosaksonsko, a
posle drugog svetskog rata pod uticajem sovjetskog prava i socijalističko pravno
područje. Karakter prave unifikacije ima usvajanje švedskog Zakona o kupovini i
razmeni pokretnih stvari od 1905. g. od strane skandinavskih zemalja - sa izvesnim
dopunama i izmenama (Danska 1906, g., Norveška 1907god. Island 1922. g.). Rad na
regionalnoj unifikaciji dobio je jak podstrek poslednjih godina u vezi sa stvaranjem
regionalnih ekonomskih formacija, kao što su Savez za uzajamnu ekonomsku pomoć
(SEV), Evropska ekonomska zajednica (Zajedničko tržište). Nema sumnje da će i u
drugim regionalnim formacijama doći do izvesnih izjednačenja unutrašnjih prava i unutar
Zajedničkog tržišta na tome se već radi. Važan je i rad na unifikaciji putem tzv.
autonomne kodifikacije - donošenja pravila od strane privatnih organizacija međunaro-
dnog karaktera (npr. Međunarodna trgovinska komora), zatim putem formularnih i
tipskih ugovora, o čemu je bilo ranije reci kod opštih uslova poslovanja kao izvora prava.
Ovde treba naročito pomenuti ulogu standardnih ili tipskih ugovora, koji postoje u oblasti
trgovine pojedinim artiklima naročito u oblasti prekomorske trgovine (npr. za žitarice, za
začin, za pamuk, za drvo itd.). Ranije smo govorili daje Ekonomska komisija za Evropu
preuzela rad na izradi opštih uslova za važnije artikle međunarodne trgovine i dosad su
izraženi opšti uslovi i tipski ugovori za, investicionu opremu, žitarice, meku rezanu
gradu, južno voće, čvrsta goriva (ugalj) i trajna potrošna dobra i industrijsku robu serijske
proizvodnje.
Ti standardni opšti uslovi nisu obavezni za stranke, ako ih nisu izričito prihvatile,
ali je njihov moralni uticaj veliki, jer su u njihovoj izradi učestvovali poznati stručnjaci iz
velikog broja zemalja, pri čemu su bile zastupljene i zemlje prodavci i zemlje kupci
odnosnih artikala.
2
Prof. Dr. Stevan Lili
ć
, Upravno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu str 175
5
