Makroekonomija

1. Makroekonomija kao ekonomska nauka
Makroekonomija je proučavanje agregatnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju
između pojedinaca, firmi i država. Makroekonomija pokazuje da ono što važi za pojedinca ne
mora važiti i za društvo u celini, pa ni makroekonomija nije replika mikroekonomije.
Makroekonomija proučava zaposlenost, nezaposlenost, BDP, stopu inflacije, kamatne stope, itd.
Na krizu makroekonomije prvi su 70-tih godina ukazali nobelovci Džon Hiks i Džems
Tobin. Kriza u makroekonomiji proističe iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije uspešno
integrišu stepen dosegnutog znanja. Teškoće proizilaze iz načina na koji je razumeju i
predstavljaju ekonomisti. Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema:
1. potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije, i
2. usklađivanja racionalnog izbora sa nestabilnošću.
Po monetaristima, pojedinci poseduju sve raspoložive informacije – znanje, a po
kejnzijancima ne raspolažu dovoljnom količinom informacija. Monetarsti zaključuju da je ishod
izvestan, a kejnzijanci obratno, za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi
izvesnosti, a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti.
Džon Nevil Kejns, otac Džona Majnarda Kejnsa, početkom 20. veka je izdvojio 3
osnovna ekonomska toka:
1. pozitivna ekonomija – bavi se ekonomskom realnošću kakva ona jeste;
2. normativna ekonomija – propisuje kakva bi ona trebalo da bude; i
3. veština ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike – veštine koja miri
realnost i željene ciljeve.
Veštinu ekonomije Džon Nevil Kejns definiše na sledeći način: ,,To je grana
ekonomije koja otkrića pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne ekonomije.”
Veština ekonomije je izgubljena, zato što su se ekonomisti obavezali da koriste
isključivo metodologiju pozitivne ekonomije.
2. Modiljanijev životni ciklus potrošnje
Prema Modiljaniju, promene potrošnje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka,
već životni ciklus dohotka. Potrošnja ima sledeći oblik C=aWR + cYl
gde je:
WR – realno bogatstvo (nasleđeno)
a – granična sklonost potrošnji iz bogatstva
Yl – radni dohodak
c – granična sklonost potrošnji iz radnog dohotka