Maloletnička delikvencija
РЕПУБЛИКА СРПСКА – БИХ
НЕЗАВИСНИ УНИВЕРЗИТЕТ БАЊА ЛУКА
ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
СЕМИНАРСКИ РАД
СОЦИОЛОГИЈА
Малољетничка деликвенција
Ментор:
Студент:
Проф. др Зоран Арсовић
Бања Лука, мај 2017. године
Садржај:
1.1. ДЕЛИНКВЕНТНО ПОНАШАЊЕ – ДЕЛИНКВЕНЦИЈА..............................................3
1.2. МАЛОЛЕТНИЦИ – СУБЈЕКТИ ПОНАШАЊА..............................................................4
3. ЕТИОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МАЛОЛЕТНИЧКЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ..............8
3.1.1. ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ И ПРИВРЕДНЕ ДЕПРЕСИЈЕ.............................................9
3.1.2. СИРОМАШТВО И НЕЗАПОСЛЕНОСТ.................................................................10

се одредити старосне границе малолетника. Појам малолетничка делинквенција има два
конституивна елемента и то малолетнике и делинквентно понашање – делинквенцију, и
зато је неопходно да се оба конституитивна елемента детаљније образложе.
1. ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМОВА
1.1. ДЕЛИНКВЕНТНО ПОНАШАЊЕ – ДЕЛИНКВЕНЦИЈА
У литератури се под малолетничком делинквенцијом подразумевају велики број
разноврсних понашања малолетника- од неприлагођеног до криминалног. Према томе, за
ову појаву се користе разни називи као што су васпитна запуштеност, малолетничко
преступништво, асоцијалност, друштвена неприлагођеност итд.
Постоји много различитих врста и типова делинквентног понашања
L. E. Hewitt
и
L. R. Jenkins
сврстали су их у три велике групе:
- агресивно асоцијално понашање (окрутност, стварање нереда, изазивање),
- социјализирано делинквентно понашање (крађа у скупини, изостајање из школе,
скитња),
- инхибирано понашање (стидљивост, апатија, иритабилност) (према, Грудену,
1996.).
Делинквентне радње могу бити изведене индивидуално (појединачно), у паровима
или у мањим групама.
Постоје два схватања малолетничке делинквенције, уже и шире. Према ширем
схватању, малолетничка делинквенција је „такво девијантно понашање младих одређеног
узраста којима се крше легалне норме друштвене средине“ .
Према ужем схватању малолетничка делинквенција представља сва понашања
малолетника којима се крше кривично правне норме.
Тодоровић А., Услови и узроци малолетничког преступништва у урбаним и руларним срединама, Институт
за криминолошка и социолошка истраживања, Институт друштвених наука, Београд, Београд, 1971., стр. 179

У савременима кривичним законодавствима деца нису кривично одговорне особе, и
зато је важно да се ова доња граница прецизира, водећи при томе рачуна да не буде
превише ниско одређена.
Већина сваремених кривчних законодавстава унутар групе малолетника има две подгрупе:
1.старије
2.млађе малолетнике.
Тако доња граница износи 14 година живота, што значи да су особе које нису
навршиле 14 година деца и она нису кривично одговорна за учињена кривична дела.
Горња старосна граница је 18 година живота, што значи да су особе узраста од навршених
14 до 18 година малолетници.
Унутар групе малолетника постоје и две подгрупе и то:
1. млађи малолетници узраста од навршених 14 до 16 година живота, и
2. старији малолетници узрата од навршених 16 до 18 година живота.
Такође, наше законодавство одређује и категорију млађих пунолетних особа , а то су
особе од навршених 18 до 21. годину живота.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti