Dekubitus

Koža ima zaštitnu ulogu i u njoj se nalaze receptori za osećaj bola, temperaturu, dodir. Pritisak dovodi do samnjenja prokrvljenosti kože i smanjenog snabdevanja kiseonikom, što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane. Napredovanjem procesa dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela [2].

Pritisak je najvažniji faktor u razvoju dekubitusa, naročito kada se on javlja iznad koštanih delova. Spoljašnji pritisak na tkiva izaziva kompresiju i distoriziju najmanjih krvnih sudova. Ukoliko je pritisak viši od kapilarnog pritiska, kao posledica nastaje okluzija krvnih sudova. Kapilari se zatvaraju ako pritisak poraste preko 32 mmHg. Vreme izloženosti pritisku podjednako je važno za nastanak dekubitusa kao i sila pritiska. Do radijalne nekroze doći će kod pritiska od 500 mmHg u roku od 2 časa a kod pritiska od 100 mmHg u roku 10 časova. Tamo gde se razvija ishemija tamo je povoljna sredina za razvoj infekcije. [1].

Osobe koje nisu sposobne da spreče neprekidni pritisak čvrste podloge na tkiva, stalno su pod povećanim rizikom da dobiju dekubitus. To se dešava kod pacijenata koji su u odmakloj životnoj dobi, kod osoba sa neurološkim problemima i kod onih koji su zbog akutne bolesti primljeni u bolnicu. Ovakve osobe ne mogu sebe da štite od pojave dekubitusa bilo zbog toga što same ne mogu da menjaju položaj tela ili zato što neredovno i napravilno primaju tuđu pomoć koja im je neophodna za obavljanje određenih pokreta ili promenu položaja tela [3].