ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА МЕДИКА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД:
ОСНОВНИ ФИЗИОЛОШКИ И БИОХЕМИЈСКИ МЕХАНИЗМИ
КРВНЕ ГРУПЕ
Ментор: Студент:
др Соња Булајић, мр.сц.мед.
Марина Ераковић
Број индекса: 111-045/2023
Београд, новембар, 2023.
4
ЕРИТРОЦИТИ
Еритроцити су црвене крвне ћелије које настају у коштаној сржи, а разграђују се у
ћелијма хистиомоноцитног система у коштаној сржи, слезини и јетри. Улога
еритроцита је: у преношењу кисеоника, у преношењу СО2 који се највећим делом
налази у виду бикарбоната као и у регулацији pH крви.
Број еритроцита код здравих особа износи 4 - 5.000.000 у једном mm³ крви и
најбројније су крвне ћелије. Код мушкараца (4,6 - 6,2x1012 ) је овај број нешто већи
него код жена (4,2 - 5,4x1012). Број се повећава боравком на великим висинама и
мишићном раду.
У литри крви мушкарца има их око 5x1012, а у литри крви жене око 4,5x1012. Животни
век им је 120 дана, а разградња се врши у јетри.
Стварање еритроцита назива се еритропоеза и регулисана је потребама ткива за
кисеоником. Стварање еритроцита убрзано је у свим стањима у којима постоји
апсолутни или релативни мањак кисеоника (нпр. малокрвност, дужи боравак на
великим висинама, болести респиртивног и циркулацијског система). Стварање
еритроцита се врши у коштаној сржи где се одвија развој проеритробласта до
еритроцита. На стварање еритроцита утичу разни чиниоци као што су беланчевине,
гвожђе и др.
Еритроцити живе у нормалним условима 100-120 дана, а затим се најпре растављају да
би се у јетри и слезини распали на своје састојке.
Облик еритроцита је сличан диску, када је у свежем стању. Биконкаван изглед
еритроцита омогућава им да лако пролазе кроз капиларе мањег промера од промера
еритроцита. Код величине еритроцита треба разликовати промер, дебљину, површину и
запремину. Промер је просечно 7,2 микрона, дебљина се креће од 1,7 - 2,5
μm
(микрона), запремина је од 85 - 95
μm³
(кубних микрона), површина износи око 128
μm²
(квадратних микрона).
Физичке особине еритроцита су седиментација, аглутинација, пропустљивост и
хемолизе. Аглутинација је спајање, слепљивање еритроцита у веће или мање групе.
Пропустљивост опне је неједнака према различитим супстанцама. На телесној
5
температури је пропустљива за воду, кисеоник, уреу и азот. Хемолиза је оштећење
еритроцита услед деловања физичких и хемијских фактора.
Еритроцити немају језгро и биконкавни су (удубљени) с промером око 7
μm
(микрометара) Код еритроцита разликујемо мембрану и цитоплазму. То је, дакле,
ћелија без језгра. Мембрану чини танак слој састављен од беланчевина, липида и
стероида. Цитоплазма је мрежасте структуре која се зове строма.
Најважнији састојак је хемоглобин који чини 90% свих чврстих супстанци еритроцита.
Хемоглобин је црвени пигмент еритроцита. Количина хемоглобина је од 12,5 – 17g у
100 cm³ крви. Његова улога је у пренос кисеоника помоћу лабавих везивања за гвожђе.
Најважнији саставни део еритроцита је хемоглобин који даје боју крви и чини 33%
њихове масе. У литри крви мушкараца има 160g, а у литри крви жене око 140g
хемоглобина. Састоји се од беланчевине глобина и боје хема која садржи гвожђе.
Главна функција хемоглобина је пренос кисеоника, али учествује и у преносу
угљениковог диоксида и регулацији ацидобазне равнотеже. Везање хемоглобина на
кисеоник ствара оксихемоглобин и то даје жаркоцрвену боју крви која тече артеријама
у великом оптоку крви, а везање хемоглобина на угљен диоксид ствара
карбаминохемоглобин и он даје загасито црвену боју крви која тече венама у великом
крвотоку.
Хемоглобин такође подлеже процесу распадања и прелази у боју билирубин која се
излучи у жуч, а ослобођено гвожђе се може искористити за синтезу нових молекула
хемоглобина или се може складиштити у складиштима гвожђа у телу.
