ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА„ВИСАН“
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Радиолоске дијагностике
МАМОГРАФИЈА И ГАЛАКТОГРАФИЈА
Београд, март 2024.
4
2. Мамографија
Мамографски преглед је безбедан и безболан. Мамографски се рак дојке може открити у
стадијуму када још не производи клиничке знаке и симптоме. Мамографија траје
неколико минута и користи дозе зрачења које су ниске и нешкодљиве. Мамографија је
неинвазивна, радиолошка метода прегледа дојки, код које се користи специјално грађен
рендгенски апарат (мамограф), са посебно конструисаном рендгенском цеви која емитује
зраке ниске енергије (око 20 кеВ) X-зрачења.
Зачетник истраживања на пољу радиографског снимања дојке је немачки хирург
јеврејског порекла Алберт Саломон, који је 1913. године објавио своје прво истраживање
у ком је користио радиографске методе. Од објављивања Саломоновог истраживања 1913.
године, ниједан рад не спомиње радиографске методе снимања дојке, све до 1927. када је
хирург Otto Kleinschmidt у књизи о дојци објављеној у Немачкој одао признање свом
учитељу, познатом пластичном хирургу Ервину Паyру, за сугерисање да употреби
радиографске методе снимања дојке године 1960. Роберт Л. Еган описује посебну
мамографску технику која је користила индустријске филмове, који су се лако
производили, што је било веома важно. Објављује одличне резултате при снимању дојки
код својих првих 1000 пацијенткиња, тако да се искључиво њему приписује заслуга за
масовно ширење мамографије. Осамдесетих и деведесетих година 20-тог века развијени су
наменски пријемници слике и рендген-апарати за мамографију какви се и данас
користе[9].
Мамографија се употребљава:
као клиничка мамографија - у дијагностици нејасних клиничких налаза код
симптоматских пацијенткиња,
мамографија за рано откриће карцинома дојке - у дијагностици клинички окултног
карцинома и
као „screening“ мамографија - метода која се врши код пацијената који немају
никаквих симптома нити промена у ткиву дојке.
Први преглед сваке жене би требало одрадити и код асимптоматских пацијенткиња
прегледом дојки до 40. године живота, када се снима прва (базична) мамографија. Почев
5
од 50. године живота, мамографија се једном у две године препоручује свим женама без
обзира на степен ризика. Женама са високим ризиком се мамографија препоручује и
раније, у интервалима од 1 до 2 године између 40 и 50 година живота. Девојкама изнад 20
година и женама без високог ризика млађим од 50 година се препоручују самопреглед,
клинички преглед бар једном годишње и ултразвучни преглед дојке, јер је хормонски
активно ткиво дојке веома густо и непогодно за мамографско снимање.
„Screening“ мамографија је програм мамографског снимања свих жена једне државе, где је
основни критеријум за снимање старост жене. „Screening“ програме су прве почеле да
изводе САД још 70-их година, чиме су смањили смртност од рака дојке за 30%. Обавезна
мамографска снимања, као део „screening“ програма, спроводе се у САД и земљама ЕУ
као законска обавеза по позиву. У Србији скрининг рака дојке подразумева позивање
здравих жена старости од 45 до 69 година, које треба да буду подвргнуте мамографском
снимању дојки једном на сваке две године. Да би „screening“ програм био успешан,
потребно је да се одазове више од 70 % позваних жена[4]. У мамографији, рендгенском
приказивању унутрашње структуре дојке, мале варијације у густини ткива дојке захтевају
примену висококонтрастних метода са ниским енергијама Х- зрачења (Ex<35 keV).
Мамограм, рендгенска слика, настаје на следећи начин. Фокус рендгенске цеви мамографа
се понаша као тачкасти извор Х-зрака. Дојка која се испитује рендгенским зрацима је
састављена од атома различите атомске тежине (различитог коефицијента апсорбције Х-
зрака).
Рендгенска слика представља дводимензионалну пројекцију објекта, претежно приказана
као сенка због атенуације, односно апсорбције Х-зрака у ткивима. Доспевајући директно
до површине рендгенског филма, фотони Х-зрака проузрокују његово зацрњење. Густе
структуре (кости, калцификације) блокирају већину честица Х-зрачења, и осликавају се
бело на филму. Метал и контрастни медијуми (који се користе да истакну одређене делове
тела) се такође осликавају бело. Структуре које садрже ваздух су црне, а мишићи, масно
ткиво, и течности су нијансе сиве боје на филму.
У мамографији се користе ниске енергије Х-зрачења (око 20 keV), јер су за њих
коефицијенти атенуације различитих ткива у унутрашњости дојке већи, односно ткиво
