Prevencija komplikacija dijabetes melitusa u trudnoći
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
ПРВЕНЦИЈА КОМПЛИКАЦИЈА ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУСА
У ТРУДНОЋИ
-
Завршни рад
-
Београд, 2022.
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
Наставни предмет: Здравствена нега у акушерству 2
Област: Здравствена нега
ПРВЕНЦИЈА КОМПЛИКАЦИЈА ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУСА
У ТРУДНОЋИ
-Завршни рад-
Београд, август, 2022.

Слика 1. Дијабетичка пирамида хране.................................................................................15
Слика 2. Слика 2. Терапија дијабетес мелитус тип ............................................................17
Графикон 1. Прво питање постаљено испитаницама.........................................................33
Графикон 2. Друго питање постаљено испитаницама........................................................33
Графикон 3. Треће питање постаљено испитаницама........................................................33
Графикон 4. Четврто питање постаљено испитаницама....................................................34
Графикон 5. Пето питање постаљено испитаницама..........................................................34
Графикон 6. Шесто питање постаљено испитаницама.......................................................34
Графикон 7. Седмо питање постаљено испитаницама.......................................................35
Графикон 8. Осмо питање постаљено испитаницама.........................................................35
Графикон 9. Девето питање постаљено испитаницама......................................................35
СКРАЋЕНИЦЕ
ГДМ - гестацијски дијабетес мелитус
ГД - гестацијски дијабетес
ХПЛ - хумани плацентни лактоген
ХЦГ - хумани хориони гонадотрпин
МС - метаблички синдром
OGTT - орални тест толеранције глукозе
АДА - American Dietetic Association
ЕКГ - електрокардиографија
СЗО - Светска Здравствена Организација
CTG - Cardiotocography
β HCG - Хумани хорионски гонадотропин
HbS - Hepatitis B surface antigen
5
1. УВОД
Трудноћа је стање инсулинске резистенције, што се објашњава давањем многобројних
репродуктивних хормона од којих је најзначајнији свакако хумани плацентни лактоген
(HPL). До скоро се трудноћа код жена с дијабетесом сматрала ризичном. На срећу,
данас, уз све бољу здравствену контролу и ригорозне самоконтроле шећера у крви
током трудноће, већина жена с дијабетесом има успешне трудноће и рађа здраву децу.
Шећерна болест може се у трудноћи испољити у два облика:
⮚
прегестациони и
⮚
гестациони дијабетес.
Прегестациони дијабетес је тип 1 или тип 2 дијабетеса који постоји пре зачећа и у том
случају је већ дијагностикована болест и већ усвојена терапија за ту пацијенткињу.
Гестацијски дијабетес (ГДМ) дефинише се као оштећена толеранција на глукозу која се
први пут запажа у току трудноће и обично нестаје када се трудноћа заврши. Иако у оба
случаја постоји интолеранција на глукозу прегестациони и гестациони дијабетес
потпуно су различита стања. Најчешћи је метаболички поремећај код трудница повезан
с нежељеним исходима трудноће и дугорочним здравственим ризицима за мајке и
њихово потомство. Превенција ГДМ-а у свету расте због епидемије повећања гојазних
људи, и жена које се све касније одлучију на зачеће породица и остваривања у улози
мајке. Промена животног стaња темељена на уравнотеженој исхрани и повећању
телесне масе унутар пожељних оквира имају водећу улогу у лечењу ГДМ-а. Дијабетес
је изван трудноће добро дефинисана болест, његова ендокринологија са свим
васкуларним и клиничким манифестацијама је јасна. Међутим, у трудноћи се јавља
читав низ компликација, које угрожавају плод и које су до проналаска и увођења
инсулина озбиљно нарушавале здравље мајке, тако да је морталитет био висок.
Компликације због ГДМ-а не утичу само на дете, већ и на мајку, и оне укључују
могућност настанка хроничних болести. Код жена које су имале гестацијски дијабетес
имају повећан ризик за развој кардиоваскуларних болести касније у животу, а готово
половина њих развије дијабетес типа 2 у року од пет до десет година након порођаја.
Циљ овог дипломског рада је представити питања испитаницама и доказати ове изјаве
и понудити могућност доступних терапијских и превентивних решења.

7
резистенције. Већина њих не развија гестацијски дијабетес, али се дешава у до 14
процената свих трудноћа у САД-у. Типично лечење гестацијског дијабетеса
подразумева промене исхране и начина живота, али понекад лекари преписују оралне
лекове за дијабетес или инсулин да би помогли у контроли симптома гестацијског
дијабетеса.
Гестацијски дијабетес све је чешћи и процењује се да погађа више од 20 милиона тек
рођене деце (отприлике једно на шест) широм света. Најчешће се презентује као акутно
стање са краткорочним проблемима за мајку и дете јер се толеранција на глукозу
нормализује након порођаја. (3) Овај тип дијабетеса, када се открије не представља
велики ризик за мајку и бебу. Код овог типа дијабетеса проблем је што трудница
најчешће нема никаквих тегоба па велики број гестационих дијабетеса остане
недијагностикован. Тамо где се не ради систематско откривање гестационог дијабетеса
на њега се може посумњати накнадно када се роди беба тежа од 4 кг или се јави нека
акушерска компликација у време порођаја.
Овај тип дијабетеса мора се активно тражити. У трудноћи се обично регулише дијетом,
а само понека трудница која није у могућности да гликемијске циљеве остварити само
дијетом, за њу је индикована и терапија инсулином, али ту се јавља проблем с обзиром
на то да се за оралне антхипергликемијске пилуле још увек нема довољно података о
дугорочној сигурности труднце. Будући да жене с ГДМ-ом имају доживотни ризик за
развој шећерне болести типа 2, потребно је редовно праћење шећерне болести 4 до 12
недеља након порођаја те потом сваке 1 до 3 године. (4)
2.1.
Узроци гестационог дијабетеса
Гестацијски дијабетес дијагностикује се у 3% до 14% трудница, а једну од четири
трудноће компликује одређени стадијум хипергликемије током трудноће. Клинички је
често асимптоматски, док се симптоми који се јављају најчешће манифестирају као
појачано мокрење, изразита жеђ и јаки умор (3).
Сама трудноћа је дијабетогено стање. Хормони који стимулишу раст и развој плода
мобилишу резерве жене како би оне биле на располагању фетусу и то првенствено
глукоза. Хумани хориони гонадотрпин (ХЦГ), хумани плацентарни лактоген (ХПЛ),
естроген и прогестерон драматично расту у другом делу трудноће. ХПЛ има водећу
улогу у променама које воде ка глукозној интолеранцији. Овај хормон има јак
антиинсулински и липолитички ефекат. Периферна осетљивост на дејство инсулина
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti