Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”
Seminarski rad
Anatomija
VELIKI MOZAK
Mentor:
Student:
Beograd, decembar 2023.
4
2. Anatomija mozga
Osnovna funkcija mozga je da upravlja svim vitalnim aktivnostima koje su neophodne da bi
organizam preživeo. On šalje i prima bezbrojne signale od svih ostalih delova tela i spoljašnje
sredine. Mozak čoveka čini svesnim, emotivnim i inteligentnim bićem.
Ljudski mozak je meko, roze - sivo tkivo, koje po formi i obliku podseća na ogromni orah sa
velikim brojem brazda i izboranom površinom. Mozak muškarca u proseku teži 1350 g, a žene
1200 g. Težina mozga predstavlja oko 2% ukupne telesne težine.
Mozak je deo centralnog nervnog sistema i smešten je u lobanji. U mozgu se nalaze dva tipa
ćelija: nervne i glijalne ćelije. Nervne ćelije (neuroni) se od ostalih ćelija razlikuju po tome što
imaju sposobnost provodljivosti nervnih impulsa. Ljudski mozak je izgrađen od oko 10 milijardi
nervnih ćelija. Svaka nervna ćelija se sastoji od tela neurona i dva tipa nastavaka: dendrita i aksona.
Telo neurona (soma) sadrži jedro (u kome je smeštena DNK), endoplazmatični retikulum i
ribozome i mitohondrije ono obavlja sve one funkcije koje su ćeliji neophodne da bi preživela.
Aksoni i dendriti služe za komunikaciju između ćelija. Dendriti su kratki, razgranati nastavci koji
sprovode nadražaj ka telu nervne ćelije. Akson (neurit, nervno vlakno) prenosi nadražaj od tela
neurona ka sledećem neuronu.
Glijalne ćelije (glije) imaju niz funkcija koje omogućavaju opstanak i pravilno funkcionisanje
nervnih ćelija: potporna, izolatorna, odbrambena, transportna, imaju ulogu u lokalnoj homeostazi,
vrše fagocitozu nepotrebnih materija, grade mijelinski omotač aksona. U mozgu ih ima oko 10 puta
više nego nervnih ćelija.
U mozgu možemo razlikovati svetlije i tamnije delove. Tamni deo je siva masa koju grade tela
nervnih ćelija, dendriti, početni delovi aksona i glijalne ćelije. Svetli delovi su bela masa koju čine
aksonski produžeci nervnih ćelija sa oligodendrocitima i dendriti. Siva masa se uglavnom nalazi na
površini, a bela u unutrašnjosti mozga.
Mozak je okružen moždanim ovojnicama, membrane ili moždanice, (lat. meninges). Moždane
opne su vezivni omotači koji imaju zaštitnu i metaboličku ulogu. Nalaze se između mozga i lobanje
i između kičmene moždine i kičmenih pršljenova. Izgrađene su od rastresitog i gustog vezivnog
tkiva.
Spoljašnja membrana je tvrda, naleže na koštani zid lobanje (bone) i naziva se dura mater.
Ispod ove opne nalazi se paučinasta membrana (arhanoidea), a između njih je kapilarni prostor.
Arhanoidea je tanka i prozračna i prelazi preko žlebova i udubljenja u mozgu. Treća membrana je
meka i naziva se pia mater. Ona naleže na površinu mozga i uvlači se u sva udubljenja, žlebove i
