Medicinski otpad

Uvod
Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. Vlada Republike Srbije je 2003. Godine usvojila Naconalnu strategiju upravljanju otpadom za period 2003 – 2010 godine a nova revidovana verzija je usvojena 2010 godine za period 2010 – 2019 godine ( „Sl. Glasnik RS br. 29/2010) , sa ciljem približavanja standarda Evopskoj uniji, Nacionalna strategija upravljanja otpadom predstavlja bazni dokument za racionalno i održivo upravljanje otpadom na teritoriji cele države. U Nacionalnoj strategiji prikazani su ključni principi upravljanja otpadom:

• princip održivog razvoja – primena ovog principa odnosi se na održivo upravljanje otpadom, efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine otpada i postupanje sa njim tako da doprinosi ciljevimaodrživog razvoja.
• princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom – znači da se otpad tretira što bliže u odnosu na mesto nastajanja otpada, da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu.
• prncip predostrožnosti – nam govori da se uvek moraju preduzimati mere u cilju sprečavanja degradacije životne sredine.
• princip“zagađivač plaća“ – znači da zagađivač mora snositi troškove posledica svojih aktivnosti (troškovi nastajanja, tretmana, odlaganja otpada)
• princip hijearhije – predstavlja redosled prioriteta nastajanja otpada, a to su prevencija stvaranja otpada, ponovna upotreba, reciklaža, iskorišćavanje otpada, odlaganje otpada.
• princip najpraktičnijih opcija za životnu sredinu – je preces donošenja odluka koji obuhvta zaštitu i očuvanje životne sredine
• princip odgovornosti proizvođača – ovaj princip znači da proizvođači, distributeri ili prodavci nekog proizvoda koji utiče na porast otpada snose odgovornost za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti.

Osim Nacionalne strategije o upravljanju otpadom Vlada Republike Srbije donela je niz zakonskih akata u vezi sa upravljanjem otpadom od kojih je najznačajni Zakon o upravljanju otpadom ( „Sl. Glasnik RS br. 36/09 i 88/10) , ovim zakonom uređuje se vrsta i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada kao i druga pitanja vezana upravljanje otpadom.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom ( „Sl. Glasnik RS br 36/09 i 88/10) osnovna podela otpada je na:

• komunalni
• komercijalni
• industrijski

Dok u zavisnosti od opasnih karakteristika koje poseduje otpad, otpad možemo podeliti na:

• opasan
• neopasan
• inertan

Ogromno povećanje svetske populacije dovelo je da povećanja količine i raznolikosti otpadnog materijala nastalog ljudskom aktivnošću. Njegov potencijalno štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu doveo je do porasta svesti o sigurnom upravljanju otpadom. Glavni izvor energije za pokrivanje trenutnih potreba čovečanstva su fosilna goriva, koja daju 85 – 90% energije, sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se velika količina ugljendioksida koji utiče na globalno zagrevanje i efekta staklene bašte. Posledice globalnog zagrevanja su otapanje lednika, podizanje nivoa mora, menjanje klime, nestanak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.
Povećanje cena energenata, kontrola gasova koji izazivaju efekta staklene bašte u saglasnosti sa Kjoto protokolom, kao i smanjenje uticaja na životnu sredinu jedni su od razloga za istraživanje i razvoj postupaka za iskorišćavanje otpada. U svetu se trenutno vrši spaljivanje otpada u cilju njegove minimizacije a i radi dobijanja energije, proces dobijanja energije iz otpada je poznat pod nazivom „Otpad u energiju“ (WTE; Waste – to – Energy)