Medjunarodna spedicija

MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA

Poslove međunarodne špedicije, u načelu, obavljaju posebno organizovana preduzeća čija je to osnovna delatnost. Špediterska preduzeća predstavljaju uobičajenog posrednika između prodavca i kupca, odnosno u širem smislu između proizvođača i kupca iz različitih država.
Poslovi špedicije se naročito razvijaju od početka 20. veka, kad se značajno razvija međunarodna trgovina. Logična posledica razvoja nacionalnih špediterskih preduzeća je vodila i njihovom međunarodnom ufruživanju, pa je već 1926. godine stvorena prva svetska organizacija špeditera FIATA. Ona nastoji da razvije međunarodna pravila kojima bi se uredili odnosi u špediciji, ali do sada u tome nije bilo mnogo uspeha.
Prednosti špedicije u međunarodnom transportu su mnogobrojne.
Pre svega, njena osnovna funkcija je da omogući vezu između proizvođača i potrošača. Zatim, špedicija smanjuje vremensku razliku između vremena proizvodnje i potrošnje, odnosno omogućava da se proizvedena roba pojavi na tržištu u najkraćem mogućem vremenu. Svojom aktivnošću i organizacijom obimnih prevozničkih poslova, špediter omogućava najjeftiniji mogući prevoz robe od proizvođača do potrošača. Takvom organizacijom prevoza špediter omogućava i izbor najkvalitetnijeg prevoza robe. Špediter se javlja i kao kreditor komintenta, jer on isplaćuje određene troškove koji su neizbežni u transportu.

Izvori prava o međunarodnoj špediciji

Poslovi špedicije su, uglavnom, uređeni nacionalnim zakonodavstvima država. Pored toga, u poslovima međunarodne špedicije su od posebnog značaja opšti uslovi poslovanja špediterskih organizacija. Ti uslovi su sve više međusobno usklađeni, pa se neki od njih mogu smatrati i običajnim pravom.
Određeni rezultat u unificiranju pravila o špediciji je ipak postigla FIATA, koja je usvojila dva formulara osnovnih špediterskih potvrda, tzv. hamburški i bečki formular (FCR i FCT) 1955. godine. Članovi FIATA imaju pravo da izdaju takve špediterske potvrde, ali bez bilo kakvog menjaja njihovog sadržaja. Značaj ovi špediterskih potvrda se ogleda u činjenici da njihovim izdavanjem špediter potvrđuje da je nalogodavac špeditera izvršio svoju obavezu prema primaocu robe. Oba formulara se primenjuju u Srbiji od 1962. godine.

 
Ugovor o međunarodnoj špediciji

Ugovor o međunarodnoj špediciji je konsenzualnog karaktera, odnosno nema određenu, obaveznu formu, pa ga stranke mogu zaključiti u različitim oblicima. Međutim, u praksi se ti ugovori zaključuju, uglavnom, u pismenoj formi. Pismena forma ugovora olakšava dokazivanje u slučaju sporova po zaključenom ugovoru.
Ugvorom o međunarodnoj špediciji se jedna strana (špediter) obavezuje da organizuje otpremu ili dopremu robe za račun druge strane-komintenta uz naplatu troškova i provizije. Pod organizovanjem otpreme ili dopreme robe podrazumeva se obavljanje svih neophodnih pravnih i stručnih poslova, kao što su carinski i tehnički poslovi.
Sadržaj ugovora o špediciji zavisi od mnogih okolnosti, pre svega od okvira delatnosti koje se očekuje da obavlja špediter, odnosno od vrste špedicije.
U tom pogledu razlikuju se više vrsta špedicije, zavisno od položaja špeditera u tom poslu.