Međubankarska kupoprodaja novca

POJAM TRŽIŠTA NOVCA

Tržište novca kao segment finansijskog trzišta predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkoročnih hartija od vrednosti. Tržište novca kao deo finansijskog tržišta ima značajnu ulogu u vođenju poslovne politike preduzeća i banaka i drugih finansijskih organizacija.

Novčano tržište, koje može biti primarno i sekundarno tržište novca, izloženo je velikim oscilacijama tako da se može javiti nelikvidnost, kontrakcija, nestabilnost, blokada i slično. To su negativne pojave, ali nasuprot tome postoje i pozitivne pojave kao što su optimalna likvidnost, stabilnost, elastičnost itd.

Inače, tržište novca i mogućnost njegovog razvoja zavise od mnoštva faktora kao što su :

• društveno ekonomski razvoj,
• razvoj finansijskog sistema,
• razvoj i kvalitet bankarskog sistema,
• razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca,
• kamatne stope,
• stabilnosti privrede i
• nacionalnih novčanih jedinica,
• kao i razvoja i vrste kratkoročnih hartija od vrednosti

Na tržištu novca se vrše bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzištu kratkoročnih hartija od vrednosti

Posebnu funkciju na tržištu novca ima centralna banka. Ona određenim instrumentima utiče na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini. Praktično, bez tržišta novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku. Pored centralne banke i poslovnih banaka učestvuju i druge finansijske organizacije, specijalizovane za poslovanje hartija od vrednosti.
Inače, na tržištu novca vrši se prva emisija i prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti, a kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vršiti na direktan i indirektan način.

Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca i kupca. Na sekundarnom tržištu može se svaka hartija od vrednosti u svakom trenutku prodati i pre isteka roka dospeća, i pretvoriti u njegov novac, a cena kratkorocnih hartija od vrednosti na tržištu novca može imati dva oblika – nominalanu cenu ili nominalnu vrednost i kuporodajanu cenu. Pri tome, nominalna vrednost predstavlja iznos upisan na blanketu hartije od vrednosti, a kupoprodajna cena se formira na tržištu novca.

U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri osnovna oblika organizacije tržišta novca – institucionalizovano tržište novca, neistitucionalizovano tržište novca i tržište koje se pojavljuje kao kombinacija institucionalizovanih i neistitucionalizovanih oblika trgovanja novčanim i likvidnim sredstvima, takozvano mešovito tržište novca. Mesoviti oblik trzista novca pojavljuje se u mnogim razvijenim zemljama.

Institucionalizovano trziste novca je trziste koje se cesto naziva mlado trziste novca koje se pojavljuje u nerazvijenim zemljama i nestabilnim privredama.

Na ova tri tipa tržišta trguje se instrumentima tržišta novca u koje spadaju:

• Hartije od vrednosti na tržištu novca
• Međubankarska kupoprodaja novca
• Kratkoročne hartije od vrednosti
• Državne obveznice
• Blagajnički zapisi
• Komercijalni zapisi
• Bankarska potvrda o depozitu
• Bankarski accept
• Komercijalni zapis
• Međubankarska trgovina viškovima obveznih rezervi.

Poslovne banke se pojavljuju kao tipican ucesnik na trzistu novca.One se mogu pojavljivati kako na strani ponude tako i na strani traznje.Dok poslovne banke na trzistu novca obavljaju poslove u ime svojih komitenata iz privrede, centralna banka obavlja poslove za drzavu, odnosno za vladu i njene institucije. Inače, na tržištu novca nalaze se hartije od vrednosti koje su dobile odobrenje od centralne banke da mogu biti na tržištu predmet kupovine i prodaje.

Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novčana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povući tanku liniju između tržišta novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih subjekata. Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem, na primarno i sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti.