Međunarodni monetarni fond

Međunarodni monetarni fond

MEÐUNARODNI MONETARNI FOND
(MMF)
Postoje razlicita definisanja MMF-a. Neki tvrde da je to jaka politicka institucija koja se služi manipulacijama,drugi je poistovecuju sa Svetskom bankom i tako dalje. MMF nije ni jedno ni drugo.
MMF je medjunarodna kooperativna institucija koju cine 182 zemlje, dobrovoljno uclanjene, jer prednost vide u zajednickom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja što stabilnijeg medjunarodnog sistema poslovanja.
Takodje, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim clanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih poteškoca. MMF nema nikakav autoritet nad domacom ekonomskom politikom svojih clanova.
Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na celu moralo je da napušta zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoce u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmedju novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.
Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost medjunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko medjunarodnih konferencija sa ciljem da se sprece monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji ce se baviti monetarnim pitanjima i rešavanju monetarnih problema. Zahtev za takvim sistemom su zatražili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz UK. Medjunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Medjunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poceo zvanicno sa radom u Vašingtonu maja 1946 godine sa 39 clanova

3. Zadatak i cilj MMF-a
Osnovni zadaci MMF-a su:
• Razvijanje medjunarodne monetarne kooperacije
• Potpomaganje ekspanzije medjunarodnog privrednog poslovanja i doprinosa povecanju nivoa zaposlenosti i realnog rasta dohotka
• Podrška stabilnosti medjunarodne razmene
• Pospešivanje multilateralnih odnosa u placanjima i slobodne trgovine
• Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod placanja
Zadatak MMF-a nije smo rešavanje problema pojedinih zemalja vec i funkcionisanje medjunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi clanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaženju nacina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.
4. Finansijska osnova MMF-a
Na osnovu clana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje clanice su bile dužne da izvrše upis kvota i kao minimum, svaka zemlja clanica je u zlatu placala manji iznos od sledeca dva iznosa: 1) 25% svoje kvote, 2) 10% od svojih zvanicnih neto holdinga zlata u SAD dolarima. Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978 godine predvideno je da se 25% kvote uplacuje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Najnovija, jedanaesta opšta revizija kvota bila je 1998 godine i vrednost upisanih kvota je iznosila 212 milijardi SDR.