Melioracije i uredjenje zemljista

EROZIJA

Erozija je proces tokom koga dolazi do razaranja i odnosenja zemljista i rastresite podloge destruktivnim silama, najcesce vode i vjetra. Erozija je prisutna u svim klimatskim zonama kopnenog dijela Zemlje. Najcesce zahvata povrsinski sloj zemljista. Posljedice erozije mogu bitidirektne i indirektne. Za poljoprivredno zemljiste posebno su znacajne direktne, koje se manifestuju premijestanjem i odnosenjem zemljista, kvarenjem njegove strukture, smanjenjem sadrzaja organske materije, hranjiva i plodnosti uopste. Tlo zahvaceno erozijom postaje plice, umanjuje mu se kapacitet za vodu i povecava sklonost isusivanju. Opadaju prinosi gajenih kultura. Indirektne posljedice su posebno znacajne sa aspekta njihovog moguceg uticaja na okolis. Odnoseno zemljiste, zajedno sa ostacima mineralnih i organskih djubriva, pesticida, herbicida i sl., erozijom dospijeva u okolne kopnene i vodne ekosisteme i zagadjuje ih. Erozija zemljista vodom (vodna erozija)najprisutnija je vrsta erozionog procesa. Uslovljena je nagibom terena. Razlikujemo: pluvijalnu, fluvijalnu, abrazionu, glacijalnu i irigacionu eroziju. Pluvijalna erozija predstavlja proces odnosenja zemljista pod uticajem padavina, odnosno kise. Najzastupljeniji je oblik vodne erozije. Fluvijalna erozija je prisutna u koritima rjecnih tokova. Produbljivanje i prosirivanje rjecnog korita fluvijalnom erozijom popraceno je razaranjem i odnosenjem dijelova priobalnog zemljista. Abraziona erozija je posljedica hidrodinamickog djelovanja morskih trava i struja. Manifestuje se otkidanjem i odnosenjem zemljista i stijena duz obala mora i jezera. Glacijalna erozija nastaje djelovanjem glecera (ledenjaka). Kada se gleceri pocnu otapati, oni svojim kretanjem niz padinu i ogromnom rusilackom snagom koju imaju vrse intenzivno struganje i svlacenje zemljista. Irigaciona erozija je posljedicaneracionalnog koristenja vode prilikom navodnjavanja inkliniranih povrsina. Mehanizam odvijanja procesa vodne erozije Uticaj vode na zemljiste tokom odvijanja procesa pluvijalne erozije karakterisu tri faze: razaranje, transport i sedimentacija. Kada kap kise padne na golo, nezasticeno, zemljiste, ona svojom kinetickom energijom razara i odvaja pojedine cestice od ukupne mase zemljista. Sto je intenzitet kise vace, vece su i i kisne kapi, a time i njihov razorni ucinak. Transport usitnjenih kisnih kapi nastavlja povrsinski oticaj. U pocetku povrsinski oticaj sluzi samo kao medij koji vrsi transport usitnjenih i odbacenih cestica u pravcu podnozja padine. Kada se zemljiste dobro raskvasi, povrsinski oticaj osim transporta cestica u izvjesnoj mjeri vrsi i njihovo odvajanje. Smrzavanje povrsinskog sloja zemljista i njegovo otapanje znacajno moze ubrzati ovaj proces. Kada energija povrsinske vode pod uticajem promjene nagiba, vegetaccije i sl. oslabi, prestaje faza transporta cestica zemljista se zaustavljaju i taloze. Faza sedimentacije je posljednja faza u ovom procesu.