Menadzment i organizaciono ponasanje

Osnove organizacionog ponašanja

Organizaciono ponašanje bavi se izučavanjem ponašanja ljudi u organizaciji,osnovnim faktorima koji utiču na organizaciju i ponašanje,i metodama koje se mogu koristiti kako bi se uticalo na ponašanje u organizacijama.

Cilj organizacionog ponašanja jeste razumevanje,predviđanje,oblikovanje i uticanje na ponašanje ljudi u organizacijama,radi podizanja nivoa organizacionih parametara i zadovoljstva samih članiva organizacije.

 
Uvod

Savremeni svet je zahvaćen ubrzanim promenama,industrijska tehnologija ustupa mesto informacionim tehnologijama,a tradicionalni način organizovanja uveliko se transformiše i prilagođava zahtevima 21.veka. Svaku organizaciju čine ljudi pa je funkcionisanje organizacija određeno njihovim ponašanjem.Ljudi,njihov razvoj,njihove mogućnosti,njihova motivacija i načinna koj se upravlja ,postaju odlučujući činilac konkurentske sposobnosti i organizacione spešnosti. Sve to je promenilo koncept,strukturu i izgled tradicionalne organizacije i prirodu posla kojim se ljudi bave.
Posledice tih stalnih promena su i promene u ponašanju zaposlenih. Odnos prema ljudima se polako,u procesu rada menja. Pri dolasku u novu radnu sredinu zaposleni s njom uspostavlja specifične odnose akcije i reakcije. On delimično menja svoje ponašanje kako bi se prilagodio zahtevima i pravilima funkcionisanja. Za rukovodioce je posebno značajno da poznaju uzroke i posledice ljudskog ponašanja,ali se ne smeju samo oslanjati na sopstvenu intuiciju i iskustvo. Organizaciono ponašanje treba naučno istraživati. Budući da je organizaciono ponašanje najmlađa disciplina u sistemu organizacionih nauka,logično je da su mnoga pitanja u vezi sa ljudskim ponašanjem u organizaciji još uvek nedovoljno istažena i izučena.

Pojam organizacionog ponašanja

Organizaciono ponašanje (Organizational Behavior) najmlađa je disciplina u sistemu organizacionih nauka u nov pojam u teoriji i praksi organizacije i upravljanja. Pod organizacionim ponašanjem u teorijskom smislu podrazumeva se zasebna naučna disciplina koja se bavi izučavanjem ponašanja ljudi u procesu rada. U praktičnom smislu ,pod organizacionim ponašanjem podrazumevajuse upravljačke aktivnosti kojima se oblikuje ponašanje ljudi u procesu rada,odnosno u organizaciji.

Organizaciono ponašanje je nov pristup ljudskim resursima u organizaciji,odnosno ponašanju zaposlenih i rukovodilaca i upravljanju tim ponašanjem. Organizaciono ponašanje može da se definiše kao naučna disciplina koja se bavi istraživanjem ponašanja ljudi u organizacijama da bi se,njegovim razumevanjem,predviđanjem i usmeravanjem poboljšali organizacioni parametri i povećalo zadovoljstvo članova iste. Kao i svaka druga naučna disciplina,i ona ima svoje teme istraživanja,predmet,cij i metodologiju istraživanja.

Oblikovanje,usmeravanje i kontrolisanje ponašanja ljudi u procesu rada upravljačka je aktivnost kojom se bave rukovodioci. Tu se podrazumevaju upravljačke mere i aktivnosti kojima se utiče na promene i razvoj ličnih a delimično i kolektivnih karakteristika,kao i na promene i razvoj situacije gde se rad odvija. Na osnovu promene ponašanja zaposlenih i prilagođavanja situacijama ponašanje se može unaprediti i učiniti korisnijim za ostvarivanje cijeva organizacije.

Naučni i drugi rezultati do kojih dolaze teoretičari organizacionog ponašanja koriste i rukovodiocima i zaposlenima. Zahaljujući njima ruovodioci bolje razumeju ponašanje ljudisa kojima rade i upravljaju. Pored toga,oni im pomažuda u procesu upravljanja ljudskim resursima u celini povlače mudre,racionalne,pravovremene i adekvatne poteze. Drugi vid pomoći priža se zaposlenima radi razumevanja kako tuđeg tako i sopstvenog ponašanja a i aktivnosti rukkovodilaca kako bi se potpunije integrisali u organizaciju i njene strateške ciljeve.

Uspesi organizacionog ponašanja i njegovi neuspesi,se odražavaju na produktivnost i ekonomičnost organizacije. Zato je neophodno da se koriste rezultati i drugih naučnih disciplina da bi bilo u skladu sa zahtevima vremena i svakodnevnim izazovima i dilemama.

Mesto organizacionog ponašanja u menadžmentu

Menadžment kao proces čine četiri faze:

1. planiranje,
2. organizovanje,
3. vođenje i
4. kontrola.

Na osnovu ovih faza može da se zaključi-rukovodioci ne obavljaju poslove i zadatke u organizaciji,već planiraju,organizuju,vode i kontrolišu kako ih obavljaju članovi organizacije.

1. Na osnovu planiranja određuju se ciljevi,načini i aktivnosti za njihovo obavljanje.

2. Organizovanje obuhvata grupisanje jedinica za obavljanje aktivnosti,podelu zadataka koje treba obaviti i njihovu koordinaciju.

3. Vođenje treba da pokreće energiju članova organizacije,održava je i usmerava ka obavljanju aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi organizacije.

4. Na osnovu kontrole utvrđuje se da li su planirani ciljevi ostvarenina način i u vremenskom roku koji je prethodno utvrđen,i , po potrebi,preduzimaju mere za određene korekcije.

Sposobnosti i veštine oblikovanja ljudskog ponašaja imaju suštinski značaj za rukovodioce i menadžment uopšte,tako da organizaciono ponašanje predstavlja jednu od važnijih oblasti menadžmenta kao nauke o upravljanju. Organizaciono ponašanje,zajedno sa drugim disciplinama iz oblasti organizacije,pokriva dve faze procesa menadžmenta (organizovanje i vođenje) i zato je i nezaobilazna komponenta menadžmenta-nauke i prakse. Iz tih razloga,organizaciono ponašanje (Organizational Behaviour) jeste obavezna nastavna disciplina u obrazovanju budućih rukovodilaca na svim poslovnim fakultetima u svetu.

Predmet organizacionog ponašanja i njegovo istraživanje

Organizaciono ponašanje je posebna naučna disciplina u sistemu organizacionih nauka,koja se bavi izučavanjem ljudskog ponašanja u organizaciji,odnosno kolektivu.
Ono ima svoj predmet istraživanja-ponašanje ljudi u organizacijama. Istražuje uzroke,oblike i efekte ponašanja članova organizacije a preko njih i organizacione parametre.
Kao nova i zasebna naučna disciplina ,organizaciono ponašanje se ne oslanja samo na rezultate empirijskog istraživanja ,tj.na praksu,nego i na naučna saznanja i dosegnute rezultale psihologije,sociologije rada ,industrijske sociologije,antropologije i drugih biherviorističkih i fundamentalnih nauka o čoveku.

Istraživanje ponašanja ljudi sprovodi se radi potpunijeg sagledavanja ponašanja zaposlenih kako bi se ono s više uspeha moglo predviđati,oblikovati i kontrolisati. Zaposlenima se pomaže da svoje ponašanje prilagode potrebama i ciljevima organizacije. Pored toga,rukovodiocima se pomaže da uspešnije,efikasnije i adekvatnie upravljaju organizacijom i ljudskim resursima. Kao primenjena naučna disciplina,organizaciono ponašanje se može posmatrati kao dobar spoj teorije i prakse.