UVOD
Upravljanje ljudskim resursima (
Human Resource Management
) se, pod ovim
imenom, javlja u organizacionoj teoriji i praksi početkom devedesetih godina dvadesetog
veka. Menadžment ljudskih resursa se zasniva se na teorijsko-praktičnim znanjima iz oblasti
psihologije rada. Pitanje koje se često postavlja jeste da li je ova grana novi naziv za
nekadašnju službu kadrovskih poslova.
Mnogi humanistički orijentisani kritičari savremenih trendova ističu da postoji
dublji smisao u samom nazivu ove grane menadžmenta, koji oslikava jedno specifično, novo
tretiranje čoveka kao nosioca rada. Činjenica je da se po prvi put ljudi, profesionalci i
stručnjaci iz različitih oblasti, nazivaju resursom – sirovinom koja se upotrebljava u procesu
proizvodnje. Poslovanje bilo kog preduzeća bez odgovarajućih proizvodnih resursa ne može
se zamisliti, a ljudi, sa svojim sposobnostima i psihofizičkim kapacitetom, predstavljaju jedan
od tih resursa –
verovatno najvažniji
. Danas se više ne postavlja pitanje usavršavanja
instrumenata proizvodnje – mašina i alata, već pitanje kako povećati efikasnost čoveka.
1
Efikasno upravljanje ljudskim resursom zahteva određena teorijska znanja, kao i
specifične metode kako bi se pun ljudski potencijal iskoristio. Upotreba i razvoj ljudskih
resursa primarno je usmeren na realizaciju ciljeva preduzeća, ali je nemoguće ostvariti
efektivnost i efikasnost ljudi bez uzimanja u obzir njihovih interesa. Onoliko koliko se ljudi
koriste za ostvarivanje ciljeva kompanije, toliko i ljudi rad koriste za ostvarenje svojih
interesa. Pored zarade, tu su i drugi ljudski motivi – afirmacija, iskustvo, rad sam po sebi,
postignuće, samoaktuelizacija, itd. Činjenica da je zadovoljstvo ljudi poslom i radnom
oganizacijom od ključnog značaja za interese preduzeća, shvaćena je odavno, a među prvima
su to isticali psiholozi Abraham Maslov i Daglas Mek Gregor, čija se imena pominju u svim
varijantama teorije i prakse menadžmenta ljudskim resursima.
Zadovoljan radnik je produktivan radnik.
1
http://www.bifonline.rs/ 14.03.2012. 16:10
2
1.2. Zadatak menadžmenta:
o
Popunjavanje i održavanje radnih mesta u organizacionoj strukturi, obrazovanje,
usavršavanje i trening zaposlenih.
o
Istraživanje ljudskih resursa
o
Kadrovsko popunjavanje
o
Obrazovanja i obuke
o
Zadržavanje kvalifikovanog kadra
Samo one kompanije koje su sposobne da pridobiju, razvijaju, podstiču i zadrže
svoje zaposlene, biće sposobne da ostvare svoje planirane ciljeve i opstaju na tržištu.
1.3. Nastanak pojma upravljanja ljudskim resursima
Već smo naglasili da se pojam upravljanja ljudskim resursima pojavio '80. godina
prošlog veka. Pre njegovog pojavljivanja govorilo se o personalnom menadžmentu, odnosno
o personalnoj i kadrovskoj funkciji. Promena iz personalnog menadžmenta u menadžment
ljudskih resursa pokrenuta je u američkoj stručnoj literaturi i nije samo terminološke prirode,
već označava kvalitativno potpuno nov pristup upravljačkim aktivnostima i položaju
zaposlenih u procesu rada. Veliki uticaj u njegovom nastanku odigrala je želja američke
privrede da odgovori na izazove koji su dolazili iz Japana, a bili su vezani za tradicionalno
američko vođstvo u oblasti automobilske industrije i elektronike koje je bilo poljuljano i
ugroženo japanskim izazovom. Prerastanje kadrovske funkcije u jednu od ključnih funkcija
menadžmenta odnosno novo viđenje ljudskih resursa, dobija strateški značaj za organizaciju i
njeno poslovanje. Na osnovu toga zaposleni i njihovi ukupni potencijali postaju resursi
kojima se poklanja posebna pažnja.
3
3
menadžment ljudskih resursa skripta – dr Vladimir Grujić
4
