Menadžment u XIX i XX veku

UVOD

Menadžment je star koliko i ljudsko društvo. On je nastao onog trenutka kad je čovek počeo da se udružuje radi opstanka. Dakle, menadžment je kao praksa vrlo star, dok je proučavanje menadžmenta kao naučne discipline veoma mlado. Tretiranje menadžmenta kao nauke počinje tek nakon II svetskog rata, kako navodi P. Drucker. Nagli razvoj industrije, u drugoj polovini XIX veka, izbacio je u prvi plan povećanje efikasnosti ponašanja radnika i mašina u procesu proizvodnje. Problemi su dobijali na značaju zbog neprekidnog rasta investicija u opremu i tehnologiju uz sve veću konkurenciju na tržištu. (prema [2])
Teoretičari su bili zaokupljeni idejom da pronađu univerzalne prncipe koji bi omogućili veliku efikasnost organizacije. Otvarane su fabrika sa mnogo zaposlenih čiji je rad trebalo adekvatno organizovati da bi se povećala produktivnost i ekonomičnost. Menadžerska revolucija je karakteristična za XX vek. U njoj menadžeri počinju da se koriste znanjem i naučnim institucijama u ostvarivanju svojih ciljeva. Umesto prinude i fizičke prisile, koristi se nauka za povećanje profita. (prema [4])

KLASIČNA ŠKOLA ORGANIZACIJE

Klasična škola organizacije nastaje krajem XIX veka. Ona predstavlja temelj ya sve ostale teorije, gde pojava nove teorije nije isključivala prethodnu, tako da sve one i danas imaju primenu, a na menadžeru je da proceni, u zavisnosti od konkretne situacije, koju će koristiti. Pionirima ove teorije smatraju se Amerikanac Frederik Tejlor, Francuz Anri Fajol i Nemac Maks Veber. U okviru klasične škole organizacije razlikujemo dva teorijska pravca:

• Teoriju naučnog menadžmenta, koja izučava organizaciju rada, tvorac je Tejlor,
• Klasična teorija organizacije, koja izučava organizaciju upravljanja, tvorci su Fajol I Veber.

Razlika izmedju američke i evropske škole je u tome što Tejlor organizaciju posmatra odozdo na gore, smatra radnike najvažnijim i od njih izvlači maksimum, dok Fajol organizaciju posmatra odozgo na dole i smatra da je uprava preduzeća najvažnija za uspeh preduzeća, jer ona donosi odluke. (prema [1])

TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA – FREDERIK TEJLOR

Ova teorija nastaje u SAD krajem XIX veka. Osnove ove teorije su da radnici moraju biti zainteresovani za povećanje produktivnosti time što će biti više nagrađeni, ako svojim zalaganjem povećaju proizvodnju; i obratno: ako se radnicima za veći rad da veća zarada, onda se od njih može tražiti i veći radni efekat. Ovakav pristup Tejlora je proizašao iz njegovog životnog puta, jer je prošao skoro sva proizvodna mesta u proizvodnji, od fizičkog radnika, preko magacionera i poslovođe, do šefa proizvodnje i vlasnika velikih preduzeća.
Tejlor je zaključio da se veći radni učinak može postići samo boljom organizacijom, boljim iskorišćenjem radnog vremena i boljim radnikovim angažovanjem i iskorišćenjem energije. Dakle, polazna teza je bila kako povećati radni učinak. Logika Tejlorizma je jasna: rad svakog čoveka se može meriti, vreme obavljanja operacija se utrvrđuje kao i standardno vreme, a zarada se može izračunati na osnovu količine izvršenog rada i vremena koje je utrošeno na tom radu. (prema [3])
Odgovor je dobijen preciznom i sistematskom proverom i analizom svih operacija, kao i otkrivanjem suvišnih pokreta i njihovim eliminisanjem. Sva rešenja su se ekperimentalno proveravala. Greška u njegovom pristupu je bila što je norme određivao na bazi najboljih radnika, pa je ovaj pristup zato i kritikovan. To je izazivalo povećan zamor radnika i nezadovoljstvo. Sledbenici Tejlorovog učenja bili su Henri Gant, Harington Emerson, Frank i Lilian Gilbert.

ADMINISTRATIVNA DOKTRINA – ANRI FAJOL

Doprinos Fajola u naučnoj organizaciji naziva se Administrativna doktrina. I on se smatra tvorcem zaokruzenog sistema učenja o organizaciji preduzeća, zatim o menadžerskim aktivnostima i o osnovnim principima efikasne organizacije. Fajol organizaciju posmatra kao celinu koja se razvija i raste, zavisno od rasta I povećanja stepena složenosti ciljeva, pri čemu se očekivana efikasnost postiže uvođenjem racionalnih organizovanih struktura, poštovanjem prava i obaveza od strane izvršilaca I održavanjem autoriteta rukovodilaca. Ukupna organizaciona struktura je složenija, broj nivoa, posrednika se povećava, povećava se organizaciono rastojanje između najnižeg i najvišeg nivoa. Ali, time se I vreme trajanja aktivnosti produžava, problem se gomilaju, a napori za njihovo otklanjanje povećavaju. (prema [2]) U svojoj administrativnoj doktrini Fajol je sve poslove u preduzeću grupisao u 6 grupa, odnosno funkcija:

• Tehnički poslovi (tehička funkcija) je osnovna delatnost preduzeća,
• Komercijalni poslovi (komercijalna funkcija) obuhvataju nabavku i prodaju,
• Finansijski poslovi (finansijska funkcija) obezbedjuje sredstva za poslovanje preduzeća,
• Bezbednosni poslovi (bezbednosna funkcija) štiti imovinu od krađe i sl.,
• Računovodstveni poslovi (računovodstvena funkcija) prikazuje poslovanje preduzeća,
• Administrativni poslovi (administrativna funkcija) povezuje 5 prethodnih funkcija. I obuhvata 5 menadžerskih aktivnosti: planiranje, organizovanje, komandovanje, koordiniranje, kontrolisanje.

Ovoj poslednjoj funkciji, Fajol pridaje najveći značaj i zato je njegova doktrina nazvana administrativna. (prema [3])