Menadžment zalihama

Zalihe predstavljaju amortizer koji eliminiše nesklad između potrošnje neke robe sa skladišta i njenog prispeća u skladište. Zalihe možemo definisati i kao akomulaciju robe danas, da bi se spasili od onoga što može nastupiti sutra. Drugim rečima, zalihe predstavljaju vrstu osiguranja.

Za razliku od dugotrajne imovine zalihe su sredstva od kojih se koristi očekuju u neposrednoj budućnosti i koja u poslovnom procesu učestvuju jednokratno, pa ih sa obzirom na namenu i stepen likvidnosti ubrajamo u obrtnu imovinu. Od obrtne imovine se očekuje da će priliv ekonomskih koristi od njene upotrebe usledeti u kratkom roku. Po pravilu, najduže u roku od godinu dana. Sa ekonomskog aspekta, rezerve su neiskorišćeni delovi resura ili fiksnih sredstava koji imaju sličnu funkciju kao i zalihe. Pod zalihama se u ekonomiji podrazumeva uskladištena imovina spremna za dalje neposredne poslovne namene.
Sa stanovišta računovodstva zalihe su jedan od pojavnih oblika sredstava.

Idealno bi bilo kad bi se trenutak nastanka potrebe za nekom robom poklopio sa trenutkom prispeća roe u skladište. Ovo je gotovo nemoguće da se dogodi jer je nemoguće ostvariti apsolutnu korelaciju između zahteva i snadbevanja, apsolutnu stabilnost svih parametar koji utiču na rad nekog proizvodnog sistema, apsolutnu stabilnost svih parametara koji utiču na nastajanje zahteva za nekom robom, kao i svih parametara koji utiču na snadbevanje.