УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СМЕР: ПРАВО
ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПРОФЕСОР СТУДЕНТ
Др. Милан Милошевић
4
1. НАСТАНАК МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ
Мере безбедности су посебна врста кривичних санкција. У оквиру опште сврхе
кривичних санкција (сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности
заштићене кривичним законодавством), сврха мера безбедности је да се отклоне стања
или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела. Због
тога се оне изричу уз казне, али се неке од њих могу изрицати и самостално. Прописано је,
наиме, да се обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно
психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу самостално.
Мере безбедности безбедности значајно доприносе заштити друштва од
криминалитета тако што се, по правилу изричу извршиоцу конкретног кривичног дела –
урачунљивом пунолетном и малолетном лицу. Међутим, под условима предвиђеним
Кривичним закоником одређене мере безбедности могу се изрећи и неурачунљивом лицу
које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело.
1
Мада се неке мере безбедности јављају и пре него што су се појмовно и
терминолошки издвојиле од казне, уобичајено је да се њихово прихватање као кривичних
санкција посебног типа везује тек за почетак ХХ века. Одлучујућу улогу у томе имале су
одређене кривичноправне школе и борба мишљења која се између њих водила. Први
законски пројекат који предвиђа мере безбедности као посебан тип санкције јесте
Преднацрт швајцарског кривичног законика из 1983. Године чији је аутор К. Штос и који
је извршио значајан утицај на низ законодавстава. Први законски пројекат код нас који и
терминолошки разликује мере безбедности у односу на казну јесте Пројекат српског КЗ у
редакцији из 1911. Године.
2
Данас, када код казне генерална превенциј поново избија у први план, када се
говори о ренесанси генералне превенције у вези са обављањем заштитне функције
кривичног права, а у специјалној превенцији и ресоцијализацији се више не види основни
начин остваривања те заштите, главну разлику између казне и мера безбедности поново
треба видети у њиховој сврси.
1
Милошевић Милан,
Кривично право
, ФОРКУП, Нови Сад, 2013.
2
Стојановић Зоран,
Кривично право:општи део
, Правна књига, Београд, 2012.
5
2. ПОЈАМ И СВРХА МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ
Према члану 78. КЗ сврха мера безбедности се састоји у отклањању стања или
услова који могу бити од утицаја да учинилац убудуће врши кривична дела. Ова одредба
није само декларативног карактера, или одредба која само одређује природу мера
безбедности као посебне врсте кривичних санкција. Она садржи и услове за њихову
примену, тј. Представља директиву судовима приликом изрицања мера безбедности. Њен
значај је утолико већи с обзиром на то да је примена већине мера безбедности
факултативна. У вези с тим посебну пажњу треба посветити тумачењу поја „стања“ и
„услови“. Под појмом стања подразумевају се психичка стања учиниоца. За изрицање
мере безбедности тражи се постојање узрочне везе између њиховог психичког стања и
учињеног кривичног дела, као и да таква стања могу водити поновном вршењу кривичног
дела. Појам „услови“ се уобичајено тумачи као повезаност личности учиниоца и његове
средине и прилика. Може се рећи да код појма „стања“ доминирају субјективни, а код
појма „услови“ објективни елементи. За примену мера безбедности се тражи постојање
стања или услова на основу којих се са високим степеном вероватноће може закључити да
ће учинилац поново вршити кривична дела, као и да се мером безбедности могу
отклонити та стања и услови.
3
3. МЕРЕ И СИСТЕМ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ У НАШЕМ КРИВИЧНОМ
ПРАВУ
Наше кривично право предвиђа једанаест мера безбедности
4
:
1) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи,
2) Обавезно психијатријско лечење на слободи,
3) Обавезно лечење наркомана,
4) Обавезно лечење алкохоличара,
5) Забрана вршења позива, делатности или дужности,
6) Забрана управљања моторним возилом,
3
Јекић Загорка,
Кривично процесно право: посебни део
, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,
2006.
4
Стојановић Зоран,
Кривично право:општи део
, Правна књига, Београд, 2012.
