Merodavno pravo u pogledu statusa i izdržavanja dece sa elementom inostranosti

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH 

PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA 

ZA RUKOVODEĆE KADROVE 

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD 

Predmet:  MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

MERODAVNO PRAVO 

U POGLEDU STATUSA I IZDRŽAVANJA 

DECE SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Mentor:                                                           

Student:

Prof. Dr. Siniša Ognjanović

Danijela Terzić

Broj  indeksa I-446/11

Čačak, novembar 2012. godine

Sadržaj

I UVOD.......................................................................................................................................3

1. MERODAVNO PRAVO U POGLEDU STATUSA DECE SA ELEMENTOM 

INOSTRANOSTI..................................................................................................................4

1.1. Merodavno pravo za utvrđivanje i osporavanje očinstva i materinstva.......5

1.2. Merodavno pravo u odnosima između roditelja i dece..................................5

1.3. Načela prava deteta.............................................................................................6

1.4. Elementi za utvrđivanje bračnog porekla deteta.............................................7

2. MERODAVNO PRAVO U POGLEDU IZDRŽAVANJA DECE SA ELEMENTOM 

INOSTRANOSTI..................................................................................................................8

2.1. Element inostranosti............................................................................................8

2.2. Pojam i obeležja izdržavanje............................................................................10

2.3. Određivanje izdržavanja...................................................................................13

2.4. Redosled u izdržavanju.....................................................................................14

2.5. Trajanje i prestanak izdržavanja......................................................................14

3. IZDRŽAVANJE DETETA..................................................................................................15

3.1. Izdržavanje između članova porodice/ srodnika...........................................15

3.2. Izdržavanje deteta.............................................................................................15

3.3. Procesni položaj deteta.....................................................................................16

4. PROCESNI STATUS DETETA..........................................................................................19

4.1. Stvarna i mesna nadležnost i sastav suda......................................................19

4.2. Aktivna i pasivna legitimacija...........................................................................20

4.3. Postupak u alimentacionim parnicama kao samostalni i adhezioni 

postupak.....................................................................................................................22

4.4. Načela postupka.................................................................................................22

I I ZAKLJUČAK......................................................................................................................23

I I I LITERATURA..................................................................................................................24

2

Današnja realna životna situacija i statistika pokazuju da žene nakon 

prestanka braka, odnosno vanbračne zajednice, uglavnom samostalno vrše 

roditeljsko pravo u mnogo nepovoljnijem ekonomskom i socijalnom položaju u 

odnosu na muškarce. 

U najtežem položaju su nezaposlene žene na   ivici egzistencije koje su 

prinuđene da povremenim radom „na crno“ obezbede elementarne potrebe 

svojoj deci. Iz uvoda se može sagledati da će se ovaj seminarski rad baviti sa 

merodavnin   pravon   u   pogledu   statusa   i   izdržavanja   dece   sa   elementom 

inostranosti

1.   MERODAVNO   PRAVO   U   POGLEDU   STATUSA   DECE   SA 

ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Pravila   u   određivanju   merodavnog   prava   (koliziona   pravila)   su 

najznačajniji   i   najsvojstveniji   deo   međunarodnog   privatnog   prava,   čije 

nejasnoće   u   određivanju   merodavnog   prava   se   pojavlja   samo   u   domenu 

privatno-pravnih  odnosa.

  Podela  prava  na  javno  i  privatno  nastaje  u  doba 

liberalnog   kapitalizma.   Jedino   opravdanje   za   korišćenje   termina   privatno-

pravni odnosi se nalazi danas na praktičnom nivou-izraz se upotrebljava jer 

nema adekvatnijeg skupnog termina za označavanje građanskog, porodičnog, 

radnog i privrednog prava. Neizvesnost u pogledu merodavnog prava, zatim 

međunarodne nadležnosti, dejstva pravosnažno donetih odluka u inostranstvu 

itd ne javlja se u svakom privatno-pravnom odnosu. Neophodno je da se u tim 

odnosima   pojavi   i   jedno   specifično   obeležje-  

element   inostranosti.  

ZMPP

1 

(Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja) koristi termin 

„međunarodni element“. Ako se   na jedan životni događaj, koji se vezuje za 

više država, gleda sa aspekta organa jedne države, tada primećujemo da u tom 

odnosu, pored domaće izraženih obeležja, elemenata, postoji i strani element. 

Ako našu tačku posmatranja ne fiksiramo za jednu državu (polaznu državu), 

1

  ZMPP – za priznanje, utvrđivanje ili osporavanje očinstva odn materinstva, merodavno je 

pravo   države   čiji   je   državljanin   u   vreme   rođenja   deteta   bilo   lice   čije   se   očinstvo   odn 

materinstvo priznaje, utvrđuje ili osporava.

4

već fenomen posmatramo na opštem planu, tada dolazimo do zaključka da 

odnos   nema   strano,   već  

međunarodno   obeležje

,   da   sadrži   međunarodni 

element. Međunarodno privatno pravo (MPP) reguliše odnose koji se vezuju za 

više zemalja, ali ipak nije nadnacionalno, međunarodno, već je  

unutrašnje 

pravo svake pojedine države. 

1.1.   Merodavno   pravo   za   utvrđivanje   i   osporavanje   očinstva   i 

materinstva

Posle   Francuske   revolucije   bila   je   nakratko   prekinuta  predugačka 

istorija   diskriminacije   dece   rođene   izvan   braka,   kada   je   bila   deklarisana 

pravna jednakost svih ljudi.  Code  civile   je vratio sve u uobičajene okvire i 

postavio čuvenu odredbu „zabranjeno je istraživanje očinstva“. Izjednačenje 

položaja bračne i vanbračne dece je ideja i stremljenje 20.veka, naročito posle 

usvajanja   Univerzalne   deklaracije   o   pravima   čoveka   iz   1948.  god   i 

međunarodnih ugovora koji su je sledili na univerzalnom i regionalnom planu. 

Samom činjenicom rođenja deteta se obično dešava ustanovljenje vanbračnog 

materinstva, pa se vanbračnim smatra dete koje rodi žena koja nije u braku, 

dete   koje   rodi   žena   u   pogledu   koje   se   ne   može   primeniti   zakonska 

pretpostavka o bračnosti deteta, ili dete koje rodi udata žena, ali je očinstvo 

muža   majke   uspešno   osporeno.  Ovde   se  mogu   identifikovati   dve   glavne 

tendencije:  prvo. su  rešenja koja za krajnji cilj imaju favorizovanje interesa 

deteta, a drugo su ona koja merodavno pravo vezuju za lice čije se očinstvo (ili 

materinstvo) ustanovljava bilo priznanjem, bilo odlukom nadležnog organa. 

Priznato očinstvo ili materinstvo, utvrđeno očinstvo/materinstvo, kao i 

bračno očinstvo u pogledu kojeg važi zakonska prezumpcija, mogu se napadati 

putem tužbe za osporavanje. Tačka vezivanja je određena s obzirom na lice 

čije se očinstvo/materinstvo priznaje, utvrđuje ili osporava, što nije u skladu sa 

načelom o zaštiti deteta (koja uključuje i pravnu jednakost bračne i vanbračne 

dece).   Više   bi   odgovaralo   kako   savremenim   tendencijama   MPP-a   tako   i 

načelima pravnog sistema Srbije, da je kao tačka vezivanja bilo propisano 

državljanstvo   deteta   u   momentu   njegovog   rođenja.   Kao   merodavno   vreme 

određeno je državljanstvo pretpostavljenog oca /majke u momentu rođenja 

deteta, što znači da je pojava mobilnog sukoba zakona isključena,  a poreklo 

deteta ustanovljeno prema vremenu njegovog rođenja ostaje nepromenjeno 

bez obzira na kasnije promene državljanstva dotičnog roditelja.  

1.2. Merodavno pravo u odnosima između roditelja i dece

Konvencija   o   pravima   deteta   Ujedinjenih   nacija   iz   1989-   potvrđuje 

princip nediskriminacije princip najboljeg interesa deteta, a predviđa i pravo 

deteta da iznosi svoje mišljenje po pitanjima koja se tiču njega samog, a sve ovo 

čini osnove na kojima se razvijalo pravo odnosa između roditelja i dece u 

periodu posle Drugog svetskog rata. Ovi odnosi podrazumevaju skup dužnosti i 

5

Načelo posebne zaštite dece proističe iz Ustava i najpre se obezbeđuje u 

krugu porodice, od strane roditelja. Ukoliko to roditelji ne čine, predviđena je 

mogućnost intervencije države, pre svega preko organa starateljstva, koji vrši 

odgovarajući nadzor nad vršenjem roditeljskih prava. Posebna zaštita dece se 

obezbeđuje i van porodice. Svi državni organi koji odlučuju o pravima deteta 

ili pravima koja se tiču deteta, dužni su da naročito štite decu. Kriterijum kojim 

se pri tome oni služe, preuzet iz Konvencije o pravima deteta, jeste „najbolji 

interes deteta“. 

Načelo ravnopravnosti dece rođene u braku i izvan braka je postalo 

civilizacijska tekovina koja je kod nas ugrađeno u Ustav i Porodični zakon. 

Kroz   odredbe   Porodičnog   zakona   koje   se   tiču   utvrđivanja   porekla   dece 

izražava   se   snažno   nastojanje   zakonodavca   da   eliminiše   poslednje   ostatke 

nejednakosti dece rođene u braku i izvan njega.

1.4. Elementi za utvrđivanje bračnog porekla deteta 

Dete stiče bračni status jedino rođenjem. Bez značaja je činjenica kako je 

ovo dete začeto - prirodnim putem ili uz biomedicinsku pomoć.  Da bi dete 

imalo bračno poreklo treba da budu ispunjena tri uslova: 

1. postojanje braka roditelja deteta, 

2. materinstvo udate žene, 

3. pretpostavka bračnog očinstva.

Dete je bračno ako je rođeno u braku svojih roditelja ili pre isteka roka 

od tri stotine dana od njegovog prestanka. Prema tome, i kada je dete rođeno 

neposredno po zaključenju braka imaće bračno poreklo.   Nekada je važilo 

pravilo da su deca iz nepunovažnih brakova bila vanbračna.   Danas kvalitet 

braka   nije   od   značaja   za   određivanje   porekla   deteta.  Poništenje   ne   deluje 

retroaktivno,   pa   nema   negativnih   posledica   po   decu.   Savesnost,   odnosno 

nesavesnost roditelja u ovom pogledu nema nikakvog značaja. Dete je bračno 

ako ga je rodila udata žena. 

Porodični zakon, kao i većina stranih prava, određuje da je majka deteta 

žena koja ga je rodila. Materinstvo je retko kada sporno, budući da se nošenje i 

rođenje deteta ne mogu lako sakriti.

3

 Za uspostavljanje pravnog odnosa između 

majke i deteta nije dovoljna samo činjenica njegovog rođenja. Potrebno je i da 

se   rođenje   deteta   prijavi   i   uvede   u   matičnu   knjigu   rođenih   prema   mestu 

rođenja deteta. Prema našem PZ  „Ocem deteta rođenog u braku i 300 dana po 

prestanku braka smatra se muž majke deteta iz toga braka, ako je brak prestao 

smrću muža i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku”. Ako je prethodni 

3

  Do   potrebe   za   utvrđivanjem   materinstva   može   doći   usled   zamene   dece   u   porodilištu, 

podmetanja tuđeg deteta, pogrešnog upisa podataka majke u registar, itd. Dileme u pogledu 

materinstva   mogu   nastati   i   u   slučaju   rođenja   deteta   začetog   uz   biomedicinsku   pomoć, 

stvaranjem mogućnosti da jedna žena nosi dete koje nije genetski vezano za nju (surogat 

materinstvo). 

7