Metakognicija i moticacija

Metakognicija i moticacija

METAKOGNICIJA

Metakognicija-znanje i upravljanje kognitivnim procesima.
Za razvoj ovog pojma značajna su istraživanja psihologa Pijažea, Vigotskog, Najsera,…
Pijaže je dao svoj doprinos kroz proučavanje  kognitivnog razvoja i metakognitivne aktivnosti kod dece. Proučavao je dečije misaone procese koje je  smatrao evoluirajućom adaptacijom misli na sredinu.
Prema Pijažeu, mlađe dete usmerava kogniciju, ali još uvek nije svesno svojih misaonih procesa. Starija deca (7-11 god.) pokazuju razvijajuću sposobnost da verbalizuju, korak po korak, stvarni misaoni proces upotrebljen za rešavanje zadatka. Pijaže je ovu svesnost imenovao kao svesnost o kognitivnom; danas se ova funkcija naziva metakognitivna.
Vigotski (1977) proučava privatni govor kod dece, otkriva da se on vremenom internalizuje i koristi kao deo samo-regulativnih misaonih procesa. Upotreba „unutrašnjeg glasa“ ima funkciju poboljšanja snalaženja u raznim situacijama radi unapređenja sopstvenog iskustva ili povezivanja sa iskustvom drugih.
Kognitivistička upotreba unutrašnjeg govora u usmeravanju sopstvenog učenja i mišljenja je osnovni kriterijum na osnovu kojeg se teorija Vigotskog jednim delom smatra metakognitivnom.
Informaciono-procesni model učenja kao sled bihevioralne paradigme (draž-odgovor) i modela obrade informacija, uticaja konstruktivizma i biheviorističke procedure podrazumeva primenu termina egzekutivnih procesa u opisu strategijske kontrole misaonih procesa.
Najser (1967) među prvim psiholozima pokušava  da poveže koncept izrvšne misaone sposobnosti sa egzekutivnim procesom. Egzekutivna komponenta je kontrolni instrument kojim se transformiše i širi baza kognitivnih informacija; kontrolni mehanizam koji se koristi u organizovanju kognicije.
Metakognicija je koncept koji se odnosi na učenje, a prvi put ga je opisao John Flavell 1976. Najkraće, predstavlja „mišljenje o mišljenju“; znanje o znanju; Flavel,(1979) je pod metakognicijom svrstao metakognitivna znanja, pod kojima je podrazumevao znanja o tome koji faktori utiču na tok i/ili ishod kognitivnog poduhvata i na koji način.
Metakognitivne doživljaje, koje je opisivao kao kratke ili dugotrajne, proste ili složene, koji mogu da prethode, slede ili da se dogode tokom obavljanja zadatka, ciljeve ili zadatke metakognicije kao prave svrhe kognitivne aktivnosti i metakognitivne akcije ili strategije, tj. korišćenje specifičnih tehnika koje mogu pomoći u obavljanju kognitivnog zadatka.
Suština metakognicije je proces mišljenja o sopstvenim mislima. Ove misli mogu da budu o tome, šta neko zna (metakognitivno znanje), šta neko trenutno radi  (metakognitivne strategije) ili šta neko upravo doživljava ili oseća (metakognitivni doživljaji).
Garner ; Aleksander, 1989 definišu metakogniciju kao skup znanja i izvršnih kontrola o procesu učenja;
Bigs i Mur metakogniciju definišu kao svesnost o sopstvenim kognitivnim procesima koja se koristi u kontroli i poboljšanju kognitivnih procesa.  U drugim definicijama metakognicija se određuje kao kognitivna strategija, znanje o egzekutivnim kontrolnim sistemima, nadgledanje kontrolnih procesa, evaluacija kognitivnih stanja kao što su samospoznaja i rukovođenje,…
Brown, (1987):Metakognicija najčešće obuhvata:
-znanje  o sopstvenom (ili uopšte ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o njegovim karakteristikama, moćima i ograničenjima;
-strategije praćenja i upravljanja sopstvenom kognicijom i ponašanjem (metakognitivne odlike o tome na šta treba obratiti pažnju, šta treba još jednom proveriti, u kom pravcu tražiti rešenje,…);
-subjektivne doživljaje, odnosno metakognitivna iskustva koja izviru iz nekih promena ili privremenih teškoća u kognitivnom funkcionisanju (npr. zbunjenost; osećaj znanja nečega; osećaj da nam je nešto „na vrh jezika“).

Metakognitivne misli su blisko povezane sa unutrašnjom mentalnom realnošću, koja obuhvata i znanja o tim internim predstavama realnosti, kako funkcionišu i kako se neko oseća zbog njih, zbog toga se nekad definiše kao mišljenje o mišljenju, kognicija o kogniciji ili znanje i kognicija o kognitivnim fenomenima.
Istraživanja „meta“ oblasti počela su ranih 70-ih.
Upravljanje kognitivnim sistemom-regulativne veštine-odnosi se na skup aktivnosti koje pomažu učenicima da kontrolišu sopstveno učenje kroz: prognoziranje, planiranje, praćenje i evaluacija.
-prognoziranje;
-planiranje (selekcija odgovarajućih strategija i izvora
-monitoring (nadgledanje) procesa učenja koji uključuje: šta mi znamo o materijalu koji se uči; šta ne znamo, a treba da znamo kako bismo postigli ciljeve učenja; koliko razumemo materijal koji učimo. Predstavlja svesnost pojedinca o razumevanju procesa ostvarivanja postignuća na zadatku, uključuje kontrolu rada i urađenog.
-evaluacija (vrednovanje) rezultata različitih, prethodno navedenih aktivnosti; procena kvaliteta produkta i efikasnosti sopstvenog učenja, a može uključiti i preispitivanje ciljeva sopstvene akcije.

Istraživanja pokazuju da su početno metakognitivno znanje i regulativne metakognitivne veštine (kao što je planiranje na početku procesa) povezani sa evaluacijom. Metakognicija uključuje kako komponentu „ znanje o“ kognitivnim procesima, tako i komponentu regulativnih veština koje se primenjuju u upravljanju kognicijom.