Metodologija naučno-istraživačkog rada

VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SPECIJALISTIČKE  STRUKOVNE  STUDIJE

MAŠINSKO INŽENJERSTVO

SEMINARSKI  RAD IZ

ODABRANIH POGLAVLJA ISTRAŽIVAČKOG NAUČNOG 

RADA

Profesor:                                                                                            Student:

dr Svetislav Marković. maš. inž.                                                 Jelena 

Nedeljković

Čačak, jun 2016.

1

SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................... 2
1. METODOLOSKI KONCEPT.....................................................................3

1.1. Problem  istrazivanja..........................................................................3
1.2. Istorijska metoda.................................................................................3

Istorijska metoda obuhvata sledeće faze:..............................................5

1.2.1. Prikupljanje istorijskih podataka............................................5
1.2.2. Obrada i kriticka analiza..........................................................7
1.2.3. Sinteza istorijskih cinjenica...................................................10

1.3. Statisticka metoda..........................................................................11

2. Istrazivanja................................................................................................. 12
2.1. Prikupljanje podataka........................................................................12
3. Rezultati istrazivanja..................................................................................13

3.1. Tabelarno  i  graficko  predtavljanje  rezultata istrazivanja 13
3.2. Statisticka analiza............................................................................15
3.3. Diskusija  rezultata istraživanja  statističke analize, 
izvođenje  zaključaka  i  pravljenje  hipoteza  o zakonitostima..17
3.3. Značaj i nedostaci statističke metode........................................18

4. Zaključak................................................................................................. 19

4.1. Veza istorijske i statističke metode.............................................19

3

1.

METODOLOSKI KONCEPT

1.1.

Problem  istrazivanja

Uocavanje  veze  izmedju  naucno  tehnoloskih  parkova  i funkcije   koji   oni  

ostvaruju    u    cilju    tehnoloskog    napretka  Srbije,predstavlja  istrazivacki 

problem  koji  moze  biti  visestruko  sagledan  i  moze  se  razmotriti  sa 

razlicitih stanovista.

Predmet  istazivanja 

je  na  koji  nacin  naucno  tehnoloski parkovi  funkcionisu  i 

koji  su  to  razvojni  indikatori  koji  jasno  definisu  ulogu  naucno  tehnoloskih 

parkova u Srbiji.

Cilj 

istrazivanja  treba  traziti  u  nastojanju  da  se  utvrdi  neophodnost 

izgradnje naucno tehnoloskih parkova u Srbiji,i dokazivanje da je njihova uloga 

u tehnoloskom razvoju Srbije kljucna.

U naučno-istraživačkom radu možemo primenjivati razne metode,  da  bi  smo 

došli  do  nekih  novih  saznanja  i  zaključaka.  Za  ovu  problematiku 

koristićemo  istorijsku  i statističku metodu.

Hipoteza:  Petpostavlja  se  da  naucno  tehnoloski  parkovi  uticu  na  tehnoloski 

razvoj regiona u kojima su izgradjeni.

1.2. Istorijska metoda

Danas  postoji  preko  900  različitih  modela  biznis  i  tehnoloških  parkova  u 

Evropskoj Uniji, a u zemljama u tranziciji oko 250. Prvi  poslovni  inkubatori  u 

zemjama  u  tranziciji  otvoreni  su 1990. u Poljskoj i Češkoj.

Najčešći  tipovi  inkubatora  osnovani  u  ovim  zemljama  su  klasični  poslovni 

inkubatori,  naučnotehnološki  parkovi  u kojima se, pored

konsultanskih  usluga,  organizuje  razvoj  novih  proizvoda  i  novih 

tehnologija,  formiranje  i  inkubacija  novih  malih  i srednjih preduzeća. Do

4

2002. u Poljskoj formirano 60 inkubatora,Madjarskoj 35 (prvi osnovan 1991.), 

Češkoj 20, Slovačkoj, Hrvatskoj i Sloveniji po 11, Bugarskoj i

Makedoniji  po  8.  Do  2003.  u  Rusiji  je  formirano  65 inkubatora.

Naučno  –  tehnološki  parkovi  se  smatraju  posebno  privlačnim  u  zemljama  u 

tranziciji,  pošto  pomažu  pri  smanjivanju barijera za poslovanje,

udruživanjem  know-how  i  smanjivanjem  fiksnih  troškova. Projekti  NTP  –  a 

u  zemljama  u  tranziciji,  suočavaju  se  sa daleko ozbiljnijim

problemima  od  onih  pred  kojima  su  se  našli  slični  projekti  u  razvijenim 

industrijskim  zemljama  sedamdesetih  i osamdesetih godina 20. veka.

Primetan  je  nedostatak  iskustva  i  stručnog  znanja  neophodnog  za 

uspostavljanje  i  upravljanje  NT  parkovima.  Osim  toga,  kanali  komunikacije 

su  fragmentisani,  a  veći  deo  tehničke  pomoći  koji  se  nudi  lokalnim 

preduzetnicima usmeren je na konkretne i pojedinačne projekte.

U  zemljama  u  tranziciji  proces  restrukturiranja  i  reorganizacije  javnih 

preduzeća  usmeren  je  na  efikasnije  i efektivnije poslovanje preduzeća, i

preusmeravanje  viškova  zaposlenih  radnika  iz  javnog  u  privatni  sektor.  U 

procesu  restrukturiranja  javlja  se  višak   poslovnog  prostora,opreme  i 

kvalifikovane  radne  snage  koji pružaju osnov  za osnivanje  i  rad   NTP-a na 

osnovu  preduzetničkih  ideja  otpuštenih  radika.  NT  parkovi  tako  postaju 

efikasno  sredstvo  za  rešavanje  problema  viškova  zaposlenih  i  osnovni  vid 

suzbijanja nezaposlenosti i povećanja zaposlenosti u zemljama u tranziciji, i u 

Republici Srbiji.

Istorijske

nauke

se

uglavnom

služe

podacima

koji

su 

nastali nezavisno od kasnijeg istorijskog istaživanja.2

Saznanje o prošlosti pojavljuje se u nauci u tri oblika:

·

kao  rezultat  napora  da  se  utvrdi  činjenično  stanje  o stvarnom  toku 

nekih  istorijskih  zbivanja,“kako  se  nešto stvarno desilo”

·

kao  određivanje  odnosa  između 

svesti  o  istorijskoj  situaciji 

koja  se 

razvila  u  određenoj  oblasti  kulturnog  stvaralaštva  (umetnosti,  religiji,