Miš i tastatura

Uvod

Računar, predstavlja sklop visokotehnoloških komponenti (hardware) oplemenjenih programima (software) sa zajedničkim ciljem da se omogući masovna obrada podataka, bavljenje grafičkim dizajnom, praćenje tehnološkog procesa proizvodnih programa, upravljanje komunikacionim sistemima.
U kompnente spadaju monitor, tastatura, miš, kučište, matična ploča, napojna jedinica, hard disk, grafička kartica, modem, CD čitač/pisač. A u programe, operativni sistem (Windows) kao osnovni program na koji se nadograđuju svi drug programi (MS Office, Photoshop itd.) potrebni za obavljanje specifičnih zadataka. Tema ovog seminarsko rada će biti kompjuterski miš i tastatura.
Miš predstavlja ulazni, takozvani pokazivački uređaj sa kojim se možemo kretati dvodimenzionalno po našem ispisu na monitoru. Kučište mu je napravljeno od plastike i sastoji se od malo pokretnih dijelova. Na vrhu kučista je prostor rezervisan za tastere, kojih je obično dva a a danas se prozvode i miševi sa više tastera. Napravljen je da detektuje pokret i da se kursor (strelica koja predstavlja miša na monitoru) u zavisnosti od podešene brzine kretanja kursora na računaru i dužine pokreta pozicionira na željene koordinate.
Tastatura predstavlja jedan od ulaznih uređaja.Preko nje se ubacuju informacije u računar.Danas se mnogo pažnje posvećuje izgledu ergonomiji kao i funkcionalnosti tastatura.

1. Nastank i istorija računarskog miša

Prije tačno 41 godinu tačnije 1968 na Stenfordskom institutu Daglas Engelbart (Douglas C. Engelbart) je napravio prvi računarski miš. Od svog izuma on nije dobio niti jednu marku jer svoj patent nije na vrijeme autorski zaštitio, a u medjuvremenu se pojavilo toliko verzija miša da nije video nikakav smisao u traženju novca za svoj izum koji je uveliko promenio korišćenje računara. Kada ga je 1968. pokazao svojim kolegama, s tim da prvi miš ni najmanje nije ličio na današnje miševe, svi su bili iznenađeni što je Engelbart uopšte odlučio da napravi takav uređaj, jer u to vreme ni kompjuteri nisu bili u nekoj široj upotrebi….. Dakle, suprotno mišljenjima današnje omladine, miš nije došao ni iz Microsoft-a ni iz Apple-a, već s instituta u Stenfordu. Ime je dobio jer zaista liči na pravog miša, iako je s vremenom napravljeno toliko modela da je pitanje kako bi ga nazvali da je prvi izgledao kao, na primer, novi Logitech-ov bežični Air Mouse.

Miševi koje danas koristimo prvi su počeli da proizvode dizajneri u Kseroksu i smatraju se jednim od najvećih izuma u kompjuterskom svetu, s obzirom na to da je njihova pojava uveliko proširila upotrebu kompjutera. Do tada su, naime, korisnici bili isključivo okrenuti tastaturi i bezbrojnim “shortcut” kombinacijama, ne bi li uradili bilo kakav posao na kompjuteru. Engelbart je miša napravio poslije detaljne analize već postojećih uređaja i njihovih karakteristika. Kako je jednom objasnio, sve tada postojeće uređaje poredao je onim redoslijedom kakav je već dugo postojao u periodnom sistemu elemenata, pa je na isti način napravio tabelu za “gadget” uređaje. Kao što tabela prirodnih elemenata određenim načinom korišćenja dovodi do saznanja o novim elementima, tako je i ova tabela dovela Engelbarta do uređaja koji još ne postoji, a to je bio miš.
“Originalni miš imao je kabl s prednje strane, ali je brzo prebačen na zadnju, jer je smetao pri radu. Bio je to jednostavan mehanički uređaj s dva diska na donjoj strani. Tim mišem se moglo klikati i okretati, čime su se na kompjuteru mogle nacrtati savršeno ravne vodoravne i uspravne linije. Većina miševa i dalje je mehanička, samo što umjesto diskova imaju kuglice. Ne zna se ko je tačno dao ime mišu, ali zbog sličnosti sa pravim mišem taj se naziv počeo koristiti, tako da je to na kraju prihavćeno i kao zvanično ime uređaja.

Od tada je miš doživjeo brojne promjene, a prva veća dogodila se oko 2000, kada je napravljen prvi optički miš. Uslijedilo je nekoliko varijanti optičkih miševa, zatim laserski miš, bežični, 3D, s više od dva tastera itd. Broj modela miševa danas je teško nabrojati, jer ih proizvodi svaka kompanija koja se bavi tehnologijom, a više nisu samo “pomagalo” za rad na kompjuteru već se koriste i za igrice, što traži modele s pet ili više tastera. Upravo je broj tastera izazvao najveće kontroverze oko miša, i to pošto je Apple sve svoje kompjutere opremio mišem koji ima samo jedan taster. Apple je promovisao takvog miša s argumentom da je jednostavniji za korišćenje, a za miševe s više tastera je rečeno da zbunjuju korisnike, naročito nove. I danas se svi Apple-ovi miševi mogu koristiti samo s jednom tipkom, iako su u međuvremenu, tačnije 2005, proizveli miša s više tastera i nazvali ga “mighty mouse”. S druge strane, oni koji su podržavali korišćenje miševa s više tastera upozoravali su na to da je miš s jednim tasterom nezgodan za rad, jer da bi se uradila neka komplikovanija operacija, uvek se mora pritisnuti jedan taster na tastaturi, najčešće “ctrl” ili “alt”, pa su tako stalno zauzete obe ruke.