Mogućnost upravljanja železničkim saobraćajem upotrebom radio veza

UVOD

Železnica je uvek bila avangardni tehnički sistem i pored nuklearne tehnike i avio saobraćaja bazne tehnološke inovacije su nalazile i nalaze svoje prve aplikacije na železnici. Brzina, tačnost, ekonomičnost i sigurnost saobraćaja su uslovi koji se podrazumevaju za železničke transportne sisteme koji uspešno konkurišu ostalim vidovima transporta.

Usaglašavanje radova svih učesnika u realizaciji saobraćaja komplikuje tehnološku složenost železničkog sistema koji je tradicionalno organizovan kao skup funkcionalnih podsistema. Poslednjih godina vrše se intenzivna istraživanja i ulažu veliki napori i sredstva da se postojeći radio sistemi na železnici , kao što su radiodipečer, ranžirni radio, radio veza za putnike-odnosno pojedinačne radio-strukture koje su razvijene za odgovarajuće primene i egzistiraju jedna pored druge, integrišu u jednu univerzalnu radio-strukturu nazavisno od primene. Sve veće potrebe železničkih uprava za primenom radio-veza u procesu organizacije, upravljanja i tehnologije železničkog saobraćaja, razvoj novih tehnologija, uvođenje telefonskih veza u voz u pokretu i izgradnje mreže pruga za vozove velikih brzina, zahteva da se ovoj problematici posveti u narednom periodu veća pažnja.

Primena mikroprocesora u sistemima za regulisanje i obezbeđenje železničkog saobraćaja, automatskog upravljanja i vođenja , omogućava podizanje kvaliteta upravljanja na viši nivo kroz poboljšanje tačnosti, povećanje pouzdanosti i sigurnosti, smanjenje osetljivosti na otkaze, ali i kroz obogaćivanje sistema automatskog upravljanja brojnim, principijelno novim mogućnostima.

 
UPRAVLJANJE I ORGANIZACIJA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA NA PRUGAMA JŽ

U cilju lakšeg sagledavanja karakteristika železničke telekomunikacione mreže, njenog obima i složenosti neophodno je ukratko opisati način organizacije saobraćaja na prugama, službena mesta i u skladu sa time potrebu za komunikacijama. Prema obimu prevoza železničke pruge se mogu podeliti na:

• glavne pruge I reda
• glavne pruge II reda
• sporedne pruge III reda

Prema vrsti vuče pruge se dela na :

• neelektrificirane
• elektrificirane (na prugama JŽ zastupljen je sistem vuče 25 kV / 50 Hz).

Karakteristična službena mesta sa kojima je neophodno obezbediti različite oblike komunikacija su:

• želelzničke stanice (stajališta, male železničke stanice, železničke stanice srednje veličine, velike železničke stanice, ranžirne železničke stanice, tehničko putne stanice, lokoteretne stanice, i zajedničke međunarodne stanice).
• službena mesta u međustaničnom rastojanju (ulazni signali, izlazni signali, prostorni signali, kućice automatskog pružnog bloka, putni prelazi, čuvarske kućice i dr.).

U zavisnosti od načina regulisanje saobraćaja pruge mogu biti sa:

• centralizovanim
• centralizovanim posrednim i
• decentralizovanim upravljanjem saobraćajem.

Na prugama sa centralizovanim upravljanjem saobraćajem izvršena je podela na deonice, pri čemu na svakoj od deonica nadgledanje saobraćaja i izdavanje komandi vrši dispečer saobraćaja. Uglavnom su u stanicama duž pruge nalaze otpravnici vozova (posednut stanice). Dispečer saobraćaja nadgleda odvijanje saobraćaja za određenu deonicu pruge i izdaje potrebne komande. Zbog toga je razumljiva potreba za komunikacijom dispečera saobraćaja sa otpravnicima vozova u stanicama , mašinovođama koji se nalaze na toj deonici pruge, radnicima službi održavanja koji mogu da se nađu na različitim službenim mestima duž pruge. U slučaju centralizovanog posrednog upravljanja (u uslovima APB, blokovnog ili međustaničnog razmaka) odluke prilikom odstupanja od ustaljenog reda vožnje donosi dispečer i prenosi ih na otpravnike vozova koji su u obavezi da ih izvrše.

Kod decentralizovanog upravljanja saobraćajem (koji može biti pod APB, blokovnom ili međustaničnom razmaku) organizaciju saobraćaja vrši isključivo otpravnici vozova.

ANALIZA KLJUČNIH ELEMENATA VOĐENJA PROCESA

Spoljašnje vođenje procesa u sistemu šina – točak

Sa aspekta regulacione tehnike moguće je različite saobraćajne sisteme (vazduh, voda, put, šina) grubo podeliti na dve osnovne kategorije:

• sistemi sa unutrašnjim upravljanjem
• sistemi sa spoljašnjim upravljanjem.

Premda granice ove podele nisu fiksne, u principu je jedino šinski saobraćaj sistem sa spoljnim upravljanjem što (ovo) sigurno ograničava fleksibilnost sistema, ali sa druge strane omogućava opsežnu automatizaciju procesa tj. njegovo automatsko vođenje. Upravo ovde moguće je modernom tehnikom za upravljanje saobraćaja, efikasno podržavati ovu karakteristiku sistema i na taj način istaći prednosti “šine” u poređenju sa ostalim sistemima.

Spoljašnje upravljanje procesom znači da signalni sistem nije dovoljan samo kao informacioni sistem, (koji znamo sa puteva), nego je ovde potreban sistem vođenja, odnosno upravljanja procesom. Železnički saobraćaj je saobraćaj u pružnoj mreži. Upravljanje ovim saobraćajem predstavlja sistem upravljanja u realnom vremenu i obuhvata:

• trenutno stanje voznog puta i voza,
• upravljanje kretanjem voza i osiguranje kretanja voza,
• upravljanje pružnom mrežom (multipleksiranje linije-slot menađžment).

(Posebno), specifična karakteristika spoljnjeg upravljanja je pre svega, sigurnosni aspekt. Sigurno odvijanje vožnje voza garantuje se spolja; sigurnost sistema je pretežno u odgovornosti režije (upravljanja) saobraćaja, a ne u individualnim sposobnostima učesnika u saobraćaju.